BANAĆANI POŠTUJU TRADICIJU Lazarica obasjala gradske i seoske sokake, I DECA preskakala vatru (FOTO)
Teško da je iko večeras od prisutnih mališana širom Kikinde i okolnih banatskih mesta odoleo lazaričkoj vatri. S prvim mrakom, uoči Lazareve subote, domaćini su založili tulaj i suve grane, a decu počastili kokicama i krofnama. Domaćini pale vatre na rogljevima, na raskrsnicama ulica. Obično se upali mala i velika vatra, koju preskaču deca mlađeg i starijeg uzrasta. Veselo je bilo i u strogom centru grada, u dvorištu Kulturnog centra:
"Poštujući stare običaje, uz podršku Grada Kikinde, po prvi put, organizovali smo Lazaricu. Sve učesnike smo počastili kokicama, vrućim krofnama ii tamburašima koje su napravile članice udruženja žena 'Iđoš' i 'Suvača'. Tu su bili i nezaobilazni tamburaši. Odlučili smo da mališanima koji žive u centru, naravno i ostaloj zainteresovanoj deci, priušte preskakanje vatre, ali i sve ostalo što je vezano za ovaj običaj", rekao nam je Marko Markovljev, organizator kulturnog programa u KCK.
Lazarica se i ogleda u paljenju vatre koja ima više funkcija, a osnovne su toplota i svetlost. Vatra u narodnim običajima i verovanjima predstavlja jednu vrstu zaštite od zlih sila, uroka i demona. Iz tog razloga su ljudi, u nedostatku naučnih saznanja, pribegavala paganskih običajima i palili vatre. Paljenje Lazarice svake godine pada u petak, sedam dana pre Velikog petka za pravoslavne vernike. Nekada se verovalo da preskakanje upaljenih snopova kukuruza, grana, slame, tera zle duhove, veštice i bolest. Interesantno je da se u Kikindi, i u vreme komunizma, ljudi nisu ustručavali da pale lazaričke vatre i neguju ovaj običaj. Lazarička vatra veselo je pucketala i ispred porodične kuće supružnika Jelene i Ivana Reljina. Potvrđuju da poslednijh godina nije bilo Lazarice ispred njihove kuće zbog korone i nekih drugih stvari:
"Imamo tri ćerke i šestoro unučadi, pa smo rešili da tradiciju prenesemo na njih. Jednoj od naših unuka danas je rođendan, pa je i to bio povod da se okupimo i proveselimo. Moj pokojni otac zvao se Lazar", ispričao je Ivan Reljin, koji je u Kikindi poznatiji pod nadimkom Čvarkov, mada, kako u šali kaže, nema nikakve veze sa Đorđem Čvarkovim:
"Pridružile su nam se komšije. Počastili smo ih kokicama. Bez njih je Lazarica nezamisliva. Imali smo goste iz Novog Sada, a i oni su se lepo proveli", naveli su Čvarkovi.
Kurir.rs/S.U.