U svetu od bolesti zgušavanja krvi, u koje spada i hemofilija, boluje oko 400.000 ljudi, dok ih je u našoj zemlji oko 900, od toga oko 170 dece.
S obzirom na to da se radi o urođenoj i neizlečivoj bolesti, čije posledice mogu dovesti do invaliditeta ili čak smrtnog ishoda, sva pažnja zdravstvenih institucija, lekara i udruženja pacijenata usmerena je na prevenciju i sprečavanje neželjenih posledica hemofilije, a pre svega na očuvanje mišićno-koštanog sistema pacijenata.
U znak podrške obolelima od hemofilije, u noći 16. na 17. april, jarko crvenom bojom tradicionalno će biti osvetljeni most na Adi, kupola Narodne skupštine, palata Albanija, Brankov most i fontana na Slaviji.
Tokom pandemije kovida 19 potpuno su obustavljene planirane ortopedske operacije obolelih od hemofilije, zbog čega bi mnogi mogli da završe u invalidskim kolicima ili sa znatnim ograničenjima u kretanju, objavilo je Udruženje hemofiličara Srbije povodom Svetskog dana hemofilije, koji se obeležava 17. aprila pod sloganom "Za korak bez bola".
Hemofilija se manifestuje učestalim krvarenjem, koje može biti blago i beznačajno, a isto tako i opasno po život. Oko 80 odsto krvarenja kod osoba sa hemofilijom se dešava u zglobovima i mišićima, što dovodi do njihovog razaranja. Zbog toga osobe koje imaju hemofiliju, ukoliko se ne leče na adekvatan način, već negde u periodu između 15 i 25 godine života, postaju teški invalidi koji potpuno zavise od tuđe pomoći.
Međutim, zahvaljujući savremenom lečenju to se u potpunosti može izbeći tako što deca već od prve godine života redovno, profilaktički dobijaju lek, kojim nadomešćuju nedostatak faktora zgrušavanja krvi koji im nedostaje. Na taj način se potpuno sprečava krvarenje u zglobove i deca odrastaju u potpuno zdrave osobe.
Kurir.rs
Bonus video: