Mnogi se slažu da je teško pronaći mladog centra s takvim fizičkim predispozicijama kakve ima Balša Koprivica. Podseća na Željka Rebraču iz vremena kad je stigao u Partizan.
Balša je pokupio košarkaški gen od oca Slaviše, koji je s Partizanom bio šampion Evrope 1992. Mladi centar crno-belih kaže da je od oca često slušao o fajnal-foru u Istanbulu, ali da je tek sada shvatio šta su tada uradile "Partizanove bebe".
- Mnoge stvari sam čuo od njega o toj tituli, pogotovo kad sam bio mali, ali to tada nisam mogao baš da shvatim do kraja. Međutim, posebno ove godine, pošto sam sad u Partizanu, dosta tih utakmica smo odgledali zajedno, jer ih ima na Jutjubu. Gledao sam ove godine i polufinale i finale, kao i delove nekih drugih utakmica, tako da sam uspeo da vidim kako je otac igrao. Neke stvari mnogo realnije sagledavam pošto sam u klubu. Imam drugačiju viziju nego što je to bio slučaj dok sam bio u Americi - kaže mladi Koprivica za Kurir.
Iz ove perspektive izgleda neverovatno da danas jedan tako mladi tim ponovi uspeh crno-belih.
- Mi ove godine takođe imamo mlad tim. Istina, ne igramo još Evroligu, ali smo na putu da to možda i ponovimo. To što su oni uradili je nešto zaista veliko.
Đorđevićevu trojku Huventudu oponašalo je na hiljade klinaca, pa pitamo Balšu da li je i on radio nešto slično.
- Svako to radi, bilo u sobi, bilo na terenu napolju, svi smo zamišljali da pogađamo poslednji šut za pobedu. Verujem da su mnogi klinci godinama pokušavali da pogode "Saletovu trojku".
Retko ko ima priliku da već u prvoj profesionalnoj sezoni ima priliku da radi s najbolji trenerom Evrope.
- To je za mene jako velika stvar, po mom mišljenju, ali i drugih, trenira me najbolji trener. Nije bilo lako naviknuti se na neke stvar jer sam igrao koledž košarku, koja nema veze sa ovom. Trebalo mi je mesec, dva da se prilagodim, a kad sam uspeo, mislim da sam pokazao napredak. Ali još mnogo toga nisam pokazao, tačno znam šta mi treba i koliko još moram da radim.
Danas bi i Slaviša Koprivica iz 1992. imao muke s Balšom, pa nas je zanimalo da li se usuđuje da sada odigraju jedan na jedan.
- Nismo igrali, nikad nije smeo (smeh). Kad sam bio mali, on je bio povređen nešto, nije mogao, a sad tek ne sme... ha, ha - odgovara on.
P. Gajić / Kurir sport