KAKO JE NJEGOŠ POSTAO NIKOLINA Majka mi je pomogla da se ne ubijem SAD SAM SREĆNA I ČEKAM OPERACIJU DA BUDEM 100% ŽENSKO
Njegoš Kovačević. Za Nikolinu, ovo ime sada je samo uspomena i sećanje na dečaka koji je mnogo patio, jer ne može da bude ono kako se zaista oseća – devojčica.
Dečaka koji je svako veče odlazio na spavanje sa jednom željom, da prihvati da je dečak, ili se ujutru probudi kao devojčica. Dečaka, koji je nekoliko puta digao ruku na sebe, jer se sa svojom tajnom borio sam.
Dečaka, koji je konačno postao devojčica, onog trenutka kada je shvatio da ga njegova najveća podrška, njegova majka, bez ijednog pitanja i trunke osuđivanja, podržava u nameri da bude ono što jeste.
Danas, Nikoilina je srećna i uspešna mlada žena, kojoj je ostalo još nekoliko koraka da do kraja odsanja svoj san. Nikolina je danas bila gošća Milice Marković u emisiji Puls na Kurir televiziji. O ovoj temi govori i dr Vladimir Kojović, urolog.
- Ne mogu da verujem kroz šta sam sve rošla. Moja borba će trajati ceo život, baš kao i svima koji su u mojoj poziciji. Shvatila sam da sam drugačija odmalena, da nešto nije kako treba. Nisam mogla sebe da vidim sa ostalom decom, ali tada to nisam uspela da ispoljim - priča Nikolina.
- Da mi nije bilo majke, ko zna šta bi bilo sa mnom i da li bih pokušala da se ubijem. Tranzicija mi je promenila život nabolje, trudim se da živim normalno. Imala sam podršku cele porodice osim oca s kojim nisam bila u dobrim odnosima. Razveli su se kad sam imala godinu dana, poslednjih 5 godina ne razgovaramo, čak i pre nego što je saznao da sam transrodna. Trudim se da kad god mi neko postane bliži kažem ko sam ustvari - priča Nikolina.
- Majka mi je rekla da je znala još kad sam bila beba. A danas se ne osećam kao da sam promenila pol. Za moje sam Nikica, svi su se navikli na mene kao na ženu. Odmalena sam nosila štikle, uvek se videlo ko sam.
Doktor Kojović istakao je važnost uloge medicine u rešavanju problema s kojima se susreću transrodne osobe.
- To je dugotrajan proces i problem je kompleksan. Kad se osoba rodi dodeli joj se pol samo zbog genitalija. Međutim, postoje osobe koje nisu definisane samo genitalijama. Mi u trenutku rođenja ne znamo šta je u njihovoj glavi. Toga je bilo odivek, taj problem je prisutan. Razvojem medicine smo to kvalitetnije definisali. Razlika je što je u nekim zemljama medicinska usluga dosptupnija i sredina bolje prihvata. Smatra se da 0,6 odsto ukupne populacije čine transrodne osobe kojima treba pomoć. Zvaničan podatak je da 40 odsto te grupe ljudi pokuša da sebi oduzme život ili počini samoubistvo. Zbog toga im treba naša pomoć - kaže doktor Kojović.
Nikolinu tek čeka operacija koja će joj promeniti pol.
- Operacija je poslednji korak. Osobe prolaze kroz detaljnu psihijatrijsku evaluaciju od najmanje godinu dana, zatim ide hormonski tretman, a operacija zapravo potvrđuje pol, ne menja ga. Mi usklađujemo genitalije sa osećajem osobe koja se priprema za operaciju. Moramo da shvatimo da priroda nije crno-bela, nema dobre i loše dece, kao što ne možemo da znamo koje dete ima problem u vezi s transrodnošću - kaže dr Kojović.
Sama Nikolina veruje da neće morati još dugo da čeka do konačne promene pola.
- Nadam se da ću dogodine biti podvrguta operaciji. Trenutno sam na hormonskoj terapiji koja traje najmanje godinu dana, nakon toga slede nova ispitivanja i na osnovu dobijenih rezultata zakazuje se termin.
Bonus video: