Ljiljana Stanišić važi za novinara sa najviše ekskluziva iz različitih oblasti, a u svojoj autorskoj emisiji “Sceniranje” ugostila je neka od najvećih imena iz svih društvenih sfera.
Novinarstvo, kao svoj poziv, odabrala je sasvim slučajno. Nakon što je diplomirala turizam na Ekonomskom fakultetu, odlučila se da se zbog prirode karaktera oproba u medijskom svetu, te su je kao najboljeg polaznika škole novinarstva primili u medijsku kuću gde i danas radi.
Šta mislite o statusu novinarske profesije danas? Da li je obesmišljena?
– Mislim da bi novinarstvo u našoj zemlji trebalo reformisati. Vremena se menjaju, ali vrednosti na kojima se temelji novinarstvo ostaju iste, a to je obaveza prema istini i borba za interes društva. Novinar ispred sebe uvek treba da stavlja javnost iliti čitaoce. Mi kreiramo javno mnjenje u ovoj zemlji, ali nas čita ceo svet, a naročito naši ljudi u tuđini. Medijske kuće su dužne da čuvaju svoj integritet, da vode računa šta plasiraju u javnost. Naša profesija nije lako zanimanje. Pred nama su brojni izazovi. Društvene mreže, s jedne strane, donele su tehnološki napredak i otvorile prostor toliko da je danas teško bilo što sakriti, a s druge, postale su propagandno oružje, naročito za promovisanje mržnje, vređanja, omalovažavanja i servisiranja lažnih vesti. Vrlo važna stavka je i to ko se danas smatra novinarom i ko treba da uživa prava i privilegije koje nudi naša profesija.
U današnje vreme surovog takmičenja koje se svodi samo na broj klikova i gledanost kako zadržati kvalitet i kredibilitet?
– Informacija je moć, međutim, s razvojem interneta, tradicionalni mediji poput novina sve više gube bitku. Krivo mi je zbog toga. Desilo se da je vest postala instant i da se vrednosti vesti menja iz sata u sat. U mnogim slučajevima se više ne obraća pažnja na kvalitet, već na kvantitet tekstova i pravljenje tzv. klikbejtova. To u osnovi jeste kreiranje naslova da bi se čitalac upecao, otvorio link ili uzeo novine da vidi šta se to krije iza naslova i da dobije informaciju.
Koji je recept za dobar intervju?
Pre svega dobar sagovornik. Čak i u situaciji kada je sagovornik škrt na rečima, potrebna je dobra priprema. Lično pratim nekoliko jednostavnih pravila za vođenje uspešnog intervjua i to mi je omogućilo da svaki odlično prođe. Dakle, temeljno istražim zadatu temu, na internetu pročitam sve o sagovorniku i postavljam pitanja koja zahtevaju konkretan odgovor. Izbegavam prebacivanje s teme na temu i sagovorniku omogućavam da proširi odgovor. Ono što je najvažnije jeste da sagovornika na neki način opustim i polako uvodim u intervju. Tako je u mom slučaju, ali svaki novinar ima svoja pravila.
Šta biste savetovali mladim novinarima ili onima koji bi hteli da se okušaju u novinarstvu?
– Poručila bih im da se u ovu avanturu upuste ukoliko im je profesija iznad želje da to finansijski naplate. Naš posao nije adekvatno plaćen iako je informacija najskuplja stvar. Neka budu svoji, rade na sebi i trude se da pre svojih kolega obrade neku temu. Treba da se bore za svoju ideju i svakodnevno se nadograđuju.
Kada biste mogli da intervjuišete neku stranu zvezdu, ko bi to bio i zašto?
– Koleginica koju izuzetno cenim i poštujem je Biljana Obradović. Ona je, zahvaljujući profesionalizmu, uradila intervjue s mnogim svetskim zvezdama i retko ko može da je prestigne. Uradila sam razgovor s Pirsom Brosnanom, Mikijem Rorkom i odlično je prošlo. Međutim, imam sulude snove kada su svetske zvezde u pitanju. Uradila bih intervju sa Vladimirom Putinom, ali to ne bi bio klasičan politički intervju, već ljudski.
Tamara Jorgić, časopis Borba
Bonus video: