Američki avion navodno je patrolirao iznad Crnog mora nekoliko sati pre nego što je krstarica Moskva pogođena ukrajinskim projektilima, prenosi Tajms.
"Boing P8 poseidon" bio je u krugu oko 160 kilometara od krstarice "Moskva", zapovednog broda ruske Crnomorske flote, na dan kada je pretrpela katastrofalnu štetu i na kraju potonula pri tegljenju, prenosi Tajms.
Spekuliše se da su stotine mornara poginule kada je brod, navodno, pogođen najmanje jednom ukrajinskom protubrodskom raketom "Neptun". Ukrajina je tvrdila da je ispalila dva projektila na ruski ratni brod koji je patrolirao južno od Odese.
Rusija, pak, insistira da je na brodu došlo do požara i eksplozije municije i da je to dovelo do havarije.
Moskva je kasnije objavila snimak na kojem se navodno vidi posada krstarice, ali su brojni zapadni mediji i stručnjaci doveli u pitanje autentičnost snimka, odnosno da li je zaista reč o posadi potonulog broda.
P8, čija je vrednost oko 330 miliona funti, najsofisticiraniji je avion za lociranje i lov na podmornice, kao i praćenje ratnih brodova u američkom arsenalu.
U stanju je da iznad vode ispusti male plutajuće potrošne sonarne sisteme, koji sprovode podvodno akustičko istraživanje i tako detektuju neprijateljska plovila.
Američka mornarica je, piše Tajms, koristila taj svoj novi pomorski avion za nadzor da bi pružila ukrajinskim snagama tačne podatke za ciljanje kako bi potopili rusku krstaricu.
Prema Tajmsu, američki avion P8 pratio je "Moskvu" nekoliko sati pre nego što je napadnuta, pa je ukrajinskoj vojsci dostavio njenu lokaciju.
Ova letelica kompanije Boing napravljena je na bazi mlaznjaka "boing 737-800" koji se naširoko koristi u civilnom vazduhoplovstvu.
Međutim, umesto putnika, Posejdon je prepun najsavremenije opreme za nadzor, koja može da prati površinska plovila i podmornice na udaljenostima većim od 160 kilometara.
Od početka invazije na Ukrajinu, niz NATO nadzornih platformi i bespilotnih letelica nadzire rusko kretanje od poljske obale duž ukrajinske granice sve do Crnog mora.
Prema Tajmsu, P8 je poleteo iz Italije i stacionirao se na rumunskoj obali Crnog mora, gde je nastojao da locira položaj plovila ruske Crnomorske flote.
P8 je napustio američku mornaričku vazduhoplovnu bazu postaju Sigonela na Siciliji 13. aprila, nekoliko sati pre napada, prenosi Jutarnji list pisanje Tajmsa.
Pre nego što je avion stigao do obale Crnog mora, Posejdon je isključio svoje sisteme pretrage, pa više nije moglo da se prati njegovo kretanje na internetu.
Avion je bio "skriven" gotovo tri sata pre nego što je ponovno mogao da se uoči na internet stranici za praćenje letova FlightRadar24.
Analitičarka vazduhoplovnih podataka Amelija Smit rekla je za Tajms da je na dan napada bilo više američkih aviona koji su pokrivali obalu Crnog mora.
Međurim, američka mornarica je odbila da potvrdi jesu li pomogli Ukrajini u napadu pružanjem obaveštajnih podataka.
"U skladu s našom podrškom istočnom krilu NATO, sprovodili smo ograničene zvazdušne patrole uz obalu Rumunije. Ali nećemo govoriti o detaljima operativne prirode", rekao je jedan izvor.
"Moskva" je bila glavna radarska platforma ruske Crnomorske flote, između ostalog opremljena i raketama zemlja-vazduh protivvazdušnog sistema S-300. Krstarica je potonula dok su tegljači pokušavali da je odvuku natrag na Krim na popravku.
"Neptun" je protivbrodska raketa koju je nedavno razvila Ukrajina i koja se bazira na ranijem sovjetskom dizajnu. Lanseri su postavljeni na kamione stacionirane u blizini obale, a prema vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije, projektili mogu da pogode ciljeve na udaljenosti do 440 kilometara, što bi i "Moskvu" dovelo u domet, zavisno o tome s koje lokacije su projektili ispaljeni.
Potonuće krstarice "Moskva" na kojoj je bilo više od 500 članova posade dramatično je smanjilo verovatnoću amfibijskog napada na Odesu i zadalo udarac ruskim sposobnostima i namerama u Crnom moru, navodi britanski list.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
Bonus video: