Prema Europolu, belgijska i holandska luka su glavne kapije u Evropu za distribuciju kokaina na evropskom tržištu. Antverpen u Belgiji je najteže pogođen, a vlasti su prošle godine zaplenile rekordnih 90 tona droge.
Kako piše dopisnica RTV Slovenija iz Brisela borba protiv organizovanog kriminala i trgovine drogom bila je stoga i tema razgovora belgijskog i holandskog premijera Aleksandra De Krua i Marka Rutea, koji su se u utorak sastali u belgijskom gradu Gentu.
Ne samo luka Havr u Francuskoj ili Hamburg u Nemačkoj, već ni Roterdam u Holandiji više nije na vrhu liste glavnih ulaznih tačaka na evropsko tržište za južnoamerički kokain nakon strože vladine kontrole poslednjih godina.
Trećina pošiljki koje su evropske agencije za sprovođenje zakona uspele da zaplene poslednjih godina bila je namenjena ili je stigla u Antverpen u Belgiji.
Luka Antverpen je jedna od najvećih na svetu, koja pokriva površinu od 11.246 hektara, u kojoj bi moglo da se smesti više od 20.000 fudbalskih terena.
On direktno ili indirektno zapošljava više od 144.000 ljudi, dom je za više od 900 kompanija i obrađuje više od 231 milion tona pomorskog teretnog saobraćaja godišnje.
Antverpen je i najveća ulazna tačka u Evropu za sveže voće, ima direktne kontejnerske veze sa Kolumbijom i Gvatemalom, a carinske procedure moraju biti veoma brze zbog kvarljivosti tereta.
Vlasti zato uspevaju da pregledaju samo jedan odsto kontejnera za koje se sumnja da sadrže drogu.
U 2019. u Antverpenu je zaplenjeno 60 tona droge, u poređenju sa 90 tona prošle godine; ali veliki obim, prema istražiteljima, nije toliko rezultat efikasnije kontrole nego povećane upotrebe kokaina u Evropi i, shodno tome, povećanja isporuka.
Prema nezvaničnim podacima, organi reda zaplene samo deset odsto droge koja u luku stigne u kontejnerskim brodovima.
Unosni posao kontrolišu kriminalne organizacije, prema istražiteljima, organizovane po nacionalnosti, pri čemu dominiraju Marokanci i Albanci. Oni međusobno sarađuju u pojedinačnim poslovima, ali se borba za kontrolu trgovine drogom intenzivirala poslednjih godina, a Antverpen sada vodi pravi mafijaški rat sa napadima i pucnjavom na gradskim ulicama.
Od februara prošle godine, belgijske vlasti su izvele više od 41 operaciju u kojoj je učestvovalo više od 600 ljudi u različitim slučajevima koji uključuju uspešan upad u šifrovanu telefonsku mrežu SKI ECC koju koriste organizovane kriminalne grupe.
Ali ovo je samo kap u moru. Policija i tužioci upozoravaju da im ponestaje sredstava za obračun sa kriminalnim grupama koje raspolažu ogromnim sumama novca.
Gradonačelnik Antverpena Bart De Vever, koji je takođe jedan od najuticajnijih belgijskih političara, stavio je borbu protiv organizovanog kriminala u prvi plan svoje politike – sada ima policijsku zaštitu od pretnji smrću.
Njegova partija N-VA, desničarska Nova flamanska alijansa, koja se zalaže za postepeno otcepljenje Flandrije od Belgije, nije samo najveća partija u Flandriji, već u celoj zemlji i ne učestvuje u vladi premijera De Croo.
Kurir.rs/RTV SLO
Bonus video: