U Crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice u Manastiru Tronoša, ispred ikone Isusa Hrista i Svete Bogorodice, od danas zidove ove svetinje obasjava plamen dve velike ratarske sveće. Tradicija je nastavljena da se na Veliki četvrtak dve identične sveće od čistog voska donose u manastir gde će biti paljene svake nedelje i u doba praznika za vreme službe narednih godinu dana, sve do uoči narednog Vaskrsa.
Prethodne dve godine pandemija koronavirusa uticala je i na ovaj običaj, ali ne da on prestane već je samo bilo manje ljudi, dok je danas sve vraćeno na staro i mnogi meštani okolnih sela, ali i iz Loznice došli su da dočekaju susret dve sveće visoke oko metar i po, a teške po najmanje 50 kilograma, i isprate ih do manastira.
- Pretprošle godine su sveće samo unete, nije bilo okupljanja, prošle je došlo nešto malo sveta, a evo sada, sve se vraća na staro. Ratovi nisu prekinuli ovaj običja pa neće ni korona. Sada čekamo da kroz šumu stigne sveća iz Zajače, a onda da ih obe odnesemo do crkve gde će stajati narednih godinu dana. Svake godine učestvujem u ovom običaju, nadam se da će trajati još dugo, dugo a uvek se nađe neko ko će nastaviti da lije sveće kao što to ja radim više od tri decenije – kaže Zoran Đurić, meštanin obližnje Korenite.
Objašnjava da je juče, u sredu, izlivena sveća u Tronoši, a oblivena danas, na Veliki četvrtak u čemu učestvuju parohijani Korenite i Tršića, dok se izlivanje druge obavlja dan ranije u Zajači kao prilog meštana tog rudarskog naselja, Paskovca i dela Gornje Borine. Sveću je dočeko i njegov zemljak Branislav Stevanović koji ima 82 godine.
- Zbog kovida nisam bio prošle godine, inače, od 1975. lijem ratarske sveće. Slušaj, kad dođe dan da lijemo sveće mene nešto vuče da idem to da radim, sve ostvljam, nema sile da ne učestvujem u tome – priča ova seda glava.
Kad iz šume odjeknu povici to je znak da stiže sveća iz Zajače. Prema običaju sveće se sastanu, nedaleko od Manastira Tronoše, kod česme česme Devet braće Jugovića, uvek nešto posle 16 časova, odnosno Kapele Svetog velikomučenika Pantelejmona, gde budu ukrašene venčićima cveća i onda litija krene ka manastirskoj crkvi. U pratnji vernika i ostalih povorka napravi jedan krug oko crkve, a onda sveće u nose u nju i stavljaju ih u posebne čirake. Pošto sveštenstvo obavi molitvu budu upaljene obe sveće koje "ne plaču" jer sa njih kapi ne klize, a onda od 18 časova počinje veliko bdenije.
Podsetimo, sveće se zovu oračke, ili ratarske jer ih liju ratari, a veruje se da će poštovanje ovoga običaja doneti bolji rod, plodniju stoku, a da useve neće pogoditi vremenske nepogode.
Inače, od 2012. godina u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisan je običaj izlivanja i paljenje ratarskih sveća u Manastiru Tronoša.
Kurir.rs/T.I.