Veliki Petak najtužniji je dan za sve hrišćanske vernike. Toga dana Crkva se seća događaja koji su prethodili Hristovom Raspeću.
To je jedini dan u godini kada se u crkvama ne služe svete Liturgije. Toga dana ni crkvena zvona ne zvone, a vernici najstrože poste.
Velikom petku prethodilo je nekoliko događaja. Na Veliki četvrtak u večernjim satima, po nagovoru prvosveštenika i fariseja, Hrista su uhvatili, mučili i bičevali.
Sutradan je izveden na sud pred Pontija Pilata, gde je na insistiranje okupljenog naroda odlučeno da se razapne.
Prema predanju, kada je Isus došao pred Pilata, ovaj ga je pitao: „Jesi li ti car Judejski?“, a Isus mu je odgovorio: „Ti kažeš“.
Prema Jevanđeljima, Pilat lično nije mislio da je Isus kriv za bilo kakav prekršaj protiv Rimljana, a kako je bio običaj da za pashu rimski guverner oslobodi zatvorenika (običaj koji nije zabeležen, osim u Jevanđeljima), Pilat je ponudio okupljenoj gomili da bira između Isusa iz Nazareta i buntovnika po imenu Varava.
Prema sva četiri Jevanđelja, Isus je umro pre sumraka na brdu Kalvarija, poznatom kao Golgota. Bogati Jevrej Josif iz Arimateje, član Sinedriona prema Marku i Luki, dobio je Pilatovo odobrenje da uzme Isusovo telo i položi ga u grob.
Kada je oko 15h napustio ovaj svet sva priroda i božja tvorevina pobunila se protiv nepravde i zločina. Pomračilo se sunce, otvorili su se grobovi, stene su pucale, zatresla se zemlja. Kada je sve to video okupljeni narod pobegao je.
Pored krsta i Isusa Hrista ostala je samo Presveta Bogorodica, sa apostolom Jovanom, i Marijom Magdalenom.
Istog dana je telo Hristovo skinuto sa krsta i sahranjeno je.
Centralni događaj u crkvenim bogosluženjima na veliki petak je iznošenje plaštanice iz oltara koje predstavlja samo telo Hristovo, obavijeno u platno i položeno u grob. Vernici u miru prilaze plaštanici da je celivaju.
Kurir.rs
Bonus video: