Pripadnici Uprave granične policije, osim sprečavanja krijumčarenja oružja, narkotika, automobila, novca, umetnina i ljudi, angažovani su i na sprečavanju krijumčarenja zaštićenih životinjskih i biljnih vrsta. Oni se godišnje susretnu s različitim brojem slučajeva i vrstama, u zavisnosti od trendova u ilegalnoj trgovini na evropskom i globalnom tržištu, a jedna od najvećih zaplena na našoj granici bio je pokušaj krijumčarenja 105 različitih vrsta ptica na graničnom prelazu Gradina.
Nedeljka Petronijević, šefica Odseka za suzbijanje prekograničnog kriminala, kaže da je krijumčarenje najlakše sprečiti na graničnom prelazu.
Nehumani uslovi
- Na srpskim granicama najčešće dolazi do šverca ptica i gmizavaca, ponekad sisara, pa i pojedinih biljaka. Jedan od najinteresantnijih slučajeva sa kojim smo se susreli bio je pokušaj krijumčarenja raža, koje su bile spakovane u kese sa vodom i smeštene u kutije od stiropora - objašnjava naša sagovornica.
Uslovi u kojima se životinje krijumčare uglavnom su nehumani, uprkos tome što krijumčari sa sobom nose vodu i hranu za njih, pa se dešava da životinje uginu.
- Ptice se prenose u kavezima, kartonskim kutijama, prekrivaju ih jaknama, čaršavima i kriju u gepecima i iza i ispod suvozačevog sedišta, ali, nažalost, ima slučajeva i da ih pakuju u plastične flaše kako bi im ograničili kretanje, a stavljaju im lepljive trake na kljunove kako ne bi ispuštale zvuke. Od doživljenog stresa, životinje ponekad uginu - priča naša sagovornica.
Petronijevićeva objašnjava da, osim graničnih policajaca, u akcijama učestvuju i carinici, stručnjaci za divlje vrste, a da su u ceo proces uključeni i Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede.
Stručnjaci
- Policajci pronađene životinje slikaju i šalju slike stručnjacima koji prepoznaju da li je reč o zaštićenoj vrsti. Nedavno smo, takođe na prelazu Gradina, pronašli 34 goluždrava ptića za koja nam je ornitolog odmah javio da moramo da ih grejemo na temperaturi od 37 stepeni, a napolju je bilo 11. Životinje kasnije preuzimaju domaći zoo-vrtovi, a mi često imamo osećaj da, osim što sprečavamo izvršenje krivičnog dela, spasavamo i živote nedužnih bića.
U Srbiji, kako ističe, najčešće se krijumčare ptice i gmizavci.
- Ptice se uglavnom krijumčare zbog potrebe tržišta egzotičnih kućnih ljubimaca, kolekcionarstva, a ptice pevačice zbog ishrane i lova. Autohtone vrste se izlovljavaju i iznose iz Srbije ilegalno, dok se strane vrste unose u Srbiju ilegalno. Kretanje je dvosmerno.
Kurir.rs/ Jelena Ivić