To što danas glumcu Gordanu Kičiću lice krasi široki i ponosni osmeh, zaslužan je minuli rad. Naime, tokom prošle jeseni sve svoje kreativne resurse uložio je u snimanje nastavka serije "Mama i tata se igraju rata", koju je publika i te kako zavolela, a kritika izuzetno nagradila. Ne samo da je kao glavni glumac dokazao da je komedija njegov teren već je kao producent, kreator i jedan od reditelja serije iskazao i svoju zrelost da povede ekipu od preko šezdeset glumaca dva puta kroz ozbiljan proces rada.
Dok praznuje najveći hrišćanski praznik Uskrs, Gordan s velikom radošću u intervjuu za Kurir otkriva detalje sa ovog snimanja, ističući da će publiku nove epizode čekati od jeseni na RTS.
Da li je bilo opterećenje snimiti jednako dobru drugu sezonu serije "Mama i tata se igraju rata"?
- Nije bilo jednostavno, uvek je najteže, što bi muzičari rekli, napraviti drugi album. Publika je prvi deo zavolela i imali smo odgovornost da ostanemo dosledni i ne izneverimo je. Bio je to izazov, ali i veliko uzbuđenje. Zanima me veoma kako će proći druga sezona, jer sam u njoj učestvovao od glave do pete.
Smete li da nam zagolicate znatiželju?
- Zaplet nove sezone je veoma zanimljiv i neočekivan. Počinje tri godine od kraja prve sezone. Mala Vida je porasla, Veljko je na Kamčatki, snima seriju "Sloveni", Jadranka je u Beogradu. Svi ostali junaci su u nekim novim životnim okolnostima. Život, to jest mi kao njihovi kreatori ili njihova sudbina, dovodi ih pred razne izazove.
Tu su i neki novi glumci?
- Koleginica iz Bosne Amila Terzimehić igra novu Jadrankinu koleginicu, Radoje Ćupić Čupa igra advokata Žarka Radosavljevića, Veljkovog tate. S divnom ulogom vraća se Martin Bermoser, austrijski glumac koji je igrao reditelja "Slovena" u prvoj sezoni, a njihovu producentkinju igra glumica iz Kanade Mercedes de la Kruz. Tu su i Lako Nikolić, Radomir Nikolić, Goran Sultanović, Igor Borojević, Aleksandar Đurica, Aleksej Bjelogrlić, Jelena Ćuruvija...
Gde ste snimali scene na Kamčatki?
- U Lipovačakoj šumi kraj Beograda, i izgleda veoma lepo i stvarno. Sektor scenografije i kostima potrudili su se da se stvori ta Veljkova srednjovekovna serija "Sloveni".
Kolege vas baš hvale kao reditelja, imponuje li vam to?
- Mnogo mi je drago i srećan sam. Čini mi se da sam imao šta da im kažem, dobro smo se razumeli. Pored mene, seriju su režirali i Mina Đukić i Marko Manojlović, koji je sa mnom i Gvozdenom Đukićem pisao drugu sezonu. Kralj Čačka i njegov brat Marko su kompozitori, a Dušan Grubin direktor fotografije. Ipak, ja sam, za razliku od reditelja, i glumac i vrlo dobro znam mehanizme i svojih kolega. Taj put mi je bio olakšan jer se bavim glumom preko 25 godina. A imao sam i sreću sa kastom, od Cileta, Milice Mihajlović, Nine Janković, Jovane Gavrilović, male Lene Lazović...
Ovoga puta nije bilo mesta da ulogu date tati, čuvenom reditelju Branku Kičiću?
- Tata je dolazio na snimanje, znao je sve šta se dešava, pročitao je sve tekstove i bio podrška. Veoma sam mu zahvalan.
Da li glumac koji je, poput vas, dobar komičar može da bude i strog reditelj?
- Ne smatram da je strogoća put. To treba da su konkretnost, fokusiranost i odgovornost da se kvalitetno pripremi tekst. Treba da znaš šta hoćeš i onda nema problema.
Šta vam je bio osnovni poriv kada ste postali reditelj, možda to da nikada ne ostanete bez posla?
- Nikada nisam bio jedan od onih koji čekaju da budu pozvani. Takva mi je priroda, ne mogu da pobegnem od nje. Uvek sam nešto burgijao, spremao. Uz to, kroz svoje projekte hteo sam da ispričam nešto što mene zanima, čime želim da se bavim i sa ljudima koji treba da rade sa mnom. I to traje već 13 godina, otkako radi moj "Kombajn film".
Gledali smo vas u seriji "Radio Mileva", filmu "Nije loše biti čovek"... Sve same komedije. Jeste li privatno duhoviti?
- Jesam. Nikada nisam voleo da budem svrstan u jednu kategoriju, bežao sam od toga. U raznim ulogama sam probao razne stvari, a sloboda koju imam da ne budem svrstan ni u jedan žanr omogućava mi da iznenađujem i sebe i publiku. Posao doživljavam kao vrstu kreativnog života i traganja za raznim stvarima.
Zabavljate li i ćerke ili ste strog tata?
- Po potrebi. Kada treba da se radi, onda sam malo ozbiljan i odlučan da to mora da se završi. Mislim da sam zabavan, nemam pojma. To nije ni važno, gledam da budem optimalan.
Koliko taj divan odnos koji imate sa ocem nesvesno prenosite na svoje roditeljstvo?
- Živimo u nekim čudnim vremenima, gde se i lokalne i svetske okolnosti menjaju. Ono vreme kada smo mi bili klinci više ne postoji. Digitalno doba je uzelo maha. I ja kao otac učim svaki dan kakve su to aplikacije i načini komunikacije. Jer deca drugačije odrastaju, ubrzala se stvar. Videćemo kad budu porasle da li ćemo imati vrstu profesionalne razmene, ali nije to ni presudno. Važno je da se deca pronađu u tome šta vole i žele da budu. Tu smo da ih podržimo.
Za glumce važi nepisano pravilo da žive u svom svetu. Uspevate li to i danas u jeku pandemije i ratova?
- Borim se i gledam da živim dan za dan. Trudim se da budem dobar prema sebi i drugima. Ne postoji više utaban put koji unapred možete da znate. Pre tri godine je bilo jedno, onda je pandemija izokrenula stvari. Nije se završila, a počelo je nešto drugo što utiče na život. Mediji nas zalivaju raznim informacijama, a čovek treba da izabere šta će gledati i pratiti, kako će ustrojiti svoju svakodnevicu. Ako se prepustite onome što je ponuđeno, a ponuđeno je previše, ne možete da funkcionišete kako želite. Napravio sam filter i vodim život kako meni odgovara, a ne drugima.
Nalazite li mesta za tradiciju i proslavu Uskrsa?
- Kako da ne, Uskrs je važan praznik koji okuplja porodicu i treba ispoštovati sve njegove običaje. Tog dana porodica nam je na okupu, a tradicija treba da postoji.
Kurir.rs, Jasmina Antonijević Milošević
Bonus video: