Voditeljka Sanja Marinković otkrila je kako će ove godine obeležiti najveći hrišćanski praznik, koji se običaji poštuju u njenom domu, kao i ko je uglavnom zadužen za pripremanje praznične trpeze i ukrašavanje jaja.
Govoreći o tome kako je voditeljka provodila vaskršnje praznike u detinjstvu voditeljka se prisetila pokojnog oca sa velikom setom.
Kako ove godine provodiš Vaskrs i sa kim? Ko je zadužen za prazničnu trpezu i šta će se sve naći na njoj?
- Oduvek sam se trudila da u riznici svojih uspomena čuvam trenutke, ne stvari. Roditelji su me još kao malu naučili da živimo u skladu sa tezom da za putovanja zaista vredi štedeti novac jer nas čine bogatijim. Vaskrs provodim u prirodi u jednom od najlepših nacionalnih parkova u Austrijskim alpima, u veoma romantičnom gradiću iz perida “belle epoque”. Prolećno skijanje sa porodicom, sport, planinarenje, tretmani u nuklearnoj banji, odmaranje čine razglednicu mojih praznika ovog proleća. Od početka godine nisam imala nijedan slobodan dan, zato sam odlučila da sebi poklonim uživanje za sva čula.
Koje sve tehnike koristiš pri farbanju i ukrašavanju jaja? Ko ti pomaže u tome?
- Moja mama i snaja Jelena su umetnice kada je reč o raskošnim tehnikama ukrašavanja jaja i trpeze, a ove godine ćemo to biti brat i ja sa decom. Ne verujem da ćemo uspeti da zasenimo lepotu njihovih umetničkih dela, ali najvažnije je da se lepo zabavljamo.
Šta za tebe predstavlja Vaskrs? Koje sve običaje poštujete i koji je tebi najbitniji i najzanimljiviji?
- Na Vaskrs treba činiti dobra dela, praštati, voleti i biti zahvalan. Ovo su lekcije kojim su mene učili moji roditelji, bake i deke a ja se trudim da na Veliku subotu o tome razgovaram sa svojim gostima. Ove subote se bavimo samopoštovanjem i kako izgraditu ovaj izraziti osećaj koji nas krasi i čuva u životu.
Ko će ti i šta ove godine najviše faliti za praznik?
- U vreme praznika nedostaju mi oni koji su moju porodicu zauvek napustili. Moj tata je u maniru dobrog domaćina bio zadužen za poštovanje tradicije i svih običaja i moja mama se uvek oslanjala na njegovu požrtvovanost. Nedostaje nam svakim danom sve više i nije istina da vreme leči rane na srcu i u duši, naprotiv. Ovog proleća ćemo svi biti na drugom kraju Evrope, neko u Londonu, neko u Austriji, neko u Zemunu, ali tu su telefoni i aplikacije za brzu i laku komunikaciju.
Kakva te sećanja vežu za uskršnje praznike u detinjstvu? Šta je isto, a šta se razlikuje u potpunosti?
- Moje bake i deke su tu da mi osveže sećanja na zaboravljene trenutke i evociraju uspomene. Jutros mi je sestra poslala čestitku kojom sam sa četiri godine mojoj baki čestitala 8. mart, moja druga baka je čuvala moj crtež skoro pola veka. Bio mi je to najlepši poklon na Veliki petak. Moja sestra od ujaka je na svojim mrežama jutros podelila sliku svog sina koji zaliva baštu u rodnoj kući svog deke koji ih je nedavno zauvek napustio. Volim da u kofer uspomena spakujem svoja sećanja i vrednosti, koje uglavnom oživim u vreme praznika kada smo svi na okupu.
Kurir.rs/K.Đ/Pink.rs
Bonus video: