Francuska u nedelju odlučuje ko će u narednih pet godina biti u Jelisejskoj palati - Emanuel Makron ili Marin le Pen.
Iako nijedan od kandidata nije pominjao Srbiju i Balkan u predizbornoj kampanji, rezultat izbora će imati značajne posledice i na odnose Francuske i EU sa našom zemljom i regionom.
U slučaju pobede Makrona - stvari bi bile predvidljivije.
Posle primedbi i kočenja procesa proširenja u prvom delu Makronovog mandata, Francuska u poslednje vreme donekle menja poruke. U Evropskom parlamentu u januaru Makron je poručio da Balkanu treba dati "realnu perspektivu članstva u razumnom roku" i najavio samit sa Zapadnim Balkanom za jun. Uz jedan bitan preduslov - unutrašnju reformu EU pre svakog daljeg proširenja.
Pobeda Le Penove bi donela mnogo komplikovaniju jednačinu. Francuska krajnja desnica ima specifičan pogled na Srbiju u poslednjih 30 godina i dobre veze sa srpskom desnicom, ali tradicionalno se protivi proširenju.
Osim toga, potencijalni sukob Pariza i Brisela nakon izbora Le Penove, mogao bi, slično Bregzitu, da postane glavni problem EU, koji bi ponovo u potpunosti zasenio pitanje proširenja.
Marin le Pen kaže da više ne želi izlazak iz EU već da je reformiše iznutra. Ali mnoge stavke njenog programa su u sukobu sa važećim evropskim ugovorima i njihova primena značila bi potencijalnu konfrontaciju sa Briselom i drugim zemljama članicama.
Kakva je politika Le Penove prema Balkanu
Loik Tregure, politikolog i predavač na Katoličkom univerzitetu u Parizu, kaže da bi pobedom Le Penove i politika proširenja EU ušla na nepoznati teren.
- Francuska će u tom slučaju biti u velikoj meri izolovana u EU, moći će eventualno da se osloni na Mađarsku. Pariz će postati glavni problem EU, kao što je to bio Bregzit u jednom periodu, a proširenje će otići u drugi ili treći plan. Debata u EU će biti u toj meri fokusirana na pitanje šta raditi sa Francuskom, da će svaki razgovor o proširenju biti gurnut u stranu - smatra Tregure.
S druge strane, francuska krajnja desnica i porodica Le Pen imaju tradicionalne veze sa srpskom nacionalističkom desnicom.
Žan Arno Deren, urednik portala Courriers des Balkans i dobar poznavalac regiona, podseća da je otac Marin le Pen, Žan-Mari, imao razvijene kontakte još od devedesetih godina sa ličnostima srpske političke scene počev od Radovana Karadžića pa do Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića.
Međutim, Deren ističe da je politika Marin le Pen prema Balkanu u velikoj meri nepoznanica.
- Le Penova će svakako naslediti te veze, ali za sada nije jasno kakva bi bila njena politika prema Zapadnom Balkanu. Znamo da je u dobrim odnosima sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Učestvovala je kao i desničar Erik Zemur na poslednjem samitu o demografiji u Budimpešti zajedno sa predsednikom (Aleksandrom) Vučićem. Tu je bio i (slovenački) premijer Janez Janša, ali ne znamo da li će njena politika biti zasnovana na tim vezama - navodi Deren.
U diskursu francuske desnice poslednjih godina posebno je prisutna veza između Kosova i teze o takozvanoj "velikoj zameni stanovništva".
Tu tezu posebno je isticao Erik Zemur, kandidat ekstremne desnice, još radikalniji od Le Penove. Prema njemu Kosovo najavljuje ono što će se desiti u Zapadnoj Evropi - zamena autohtonog stanovništva čije mesto će zauzeti muslimanski imigranti.
Bez obzira na to što ova teorija nema mnogo uporišta u stvarnosti, u slučaju pobede Le Penove ne treba očekivati veliki pritisak iz Pariza na Beograd u vezi sa Kosovom, kaže politikolog Loik Tregure, ali ističe da je upitno koliko bi za Srbiju bilo korisno da ima izolovanu zemlju za saveznika.
Marin Le Pen kaže i da ne želi nastavak posebnih odnosa sa Berlinom, francusko-nemačkog para, koji možda nije uvek bio dovoljan za donošenje važnih odluka na EU nivou, ali je gotovo uvek bio neophodan. Raskid "osovine" Berlin-Pariz bi dodatno mogao da zakomplikuje i donošenje odluka i kad je reč o proširenju.
Makron šalje pozitivnije signale
S druge strane, Emanuel Makron poslednjih meseci šalje pozitivnije signale nego na početku mandata, koristeći sve češće u svojim govorima argumente zagovornika proširenja. Žan-Arno Deren, međutim, ističe da je njegov učinak u politici proširenja vrlo sporan.
- Emanuel Makron svakako ume da drži lepe govore, ali problem je što ih praksa ne odražava. Francuska je bila ta koja je stavila veto na otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Prema Srbiji je pokazala vrlo nekritički odnos. Deluje da nema nikakav interes za ono što je u srcu evropske integracije - vladavina prava ili sloboda štampe - već samo za učešće u projektima kao što je izgradnja metroa u Beogradu - kaže Deren.
Postoje, ipak, očekivanja da bi u drugom i poslednjem mandatu Makron mogao da deluje više kao državnik koji gleda u istoriju, nego kao političar koji brine o narednim izborima.
Loik Tregure podseća da Makron još od govora na Sorboni 2017. godine insistira na reformi EU koja ima dva cilja - da se spreči institucionalna paraliza prijemom novih članova i da se EU zaštiti od zemalja koje bi počele da nazaduju u oblasti vladavine prava, demokratije, kao u slučaju Mađarske, recimo.
- Drugi mandat Makrona biće jedinstvena prilika da se, zajedno sa novom nemačkom vladom, koja je otvorenija za ovo pitanje, reformiše EU i tako napravi mesto za nove zemlje članice. Ali to prema mom mišljenju ne bi značilo prečicu za zemlje kandidate. Srbiji bi i dalje ostalo pitanje Kosova i sva druga pitanja kao što su vladavina prava i nezavisnost pravosuđa - navodi Tregure.
Već u nedelju uveče biće jasnije koji scenario je pred Francuskom i pred EU.
(Kurir.rs/RTS)