Kada kažemo bubuljice, obično pomislimo na tinejdžere i njihove probleme sa kožom, ali akni nisu pošteđeni ni odrasli.
Odakle bubuljice odraslima, kada su one problem koji zahteva intervenciju dermatologa, može li se sprečiti njihov nastanak i kako se uopšte akne kod odraslih leče - pitanja su na koja je odgovore u RTS Ordinaciji dala dermatolog, dr Tamara Maravić.
Dok su kod tinejdžera bubuljice tipično javljaju kao velike, upaljene, sa belim vrhom, kod odraslih nisu uvek takve. Nekada su to samo sitne promene na koži, pa je dr Maravić poredila koje od njih je lakše lečiti.
„Bez obzira na težinu kliničke slike, koja je obično teža kod tinejdžera, znatno je lakše lečiti tinejdžere, a za to postoji dosta razloga. Akne kod odraslih imaju kliničku sliku koja je od blage do umereno teške. Međutim, ono što je veoma veliki problem jeste slab terapijski odgovor. To znači da na neke terapije apsolutno ne reaguju i lečenje aktni kod odraslih je veliki terapijski izazov za svakog dermatologa koji se time bavi", razjasnila je dr Maravić.
Rekla je da kod odraslih obično postoji samo nekoliko promena na koži u trenutku, odnosno svega nekoliko bubuljica: „Tu imamo dve kliničke forme - jedna je inflamatorna, više zapaljenske prirode i to su bubuljice i gnojanice", kako bi to narodski nazvali - one "malo jače".
„Druga je komedogena forma, kada obično postoji nekoliko komedona, mada su oni u tom slučaju zastupljeni na celom licu, za razliku od inflamatorne forme. Kada su te bubuljice pretežno u predelu donje trećine lica, odnosno u predelu donje vilice, u regiji oko usta, brade, to je uglavnom ta inflamatorna forma. Ono što je interesantno je da takve akne obično nemaju masnoću, znači to nije masna koža, to je koža koja je vrlo često čak suva i presušena", objasnila je dr Maravić i time srušila mit o tome da su bubuljicama skloniji oni koji imaju masnu kožu. „Kod akni kod odraslih imamo hipersenzitivnost vezanu za tu površinsku suvoću kože, koja je takođe jedan od okidača inflamacije kod ovakvih akni", dodala je gošća RTS Ordinacije.
Čak i ako nema drugog faktora, sam stres može doneti bubuljice
Genetika, naravno, znači da smo sklonost bubuljicama nasledili od roditelja. „Genetski faktor je jako važan za nastanak baš ove vrste akni. Tu genetiku teško možemo da kontrolišemo. Ono što je značajno je da se javimo na vreme doktoru koji se bavi aknama, koji može, pre svega, da uspostavi dijagnozu jesu li to zaista akne ili su to neke druge dermatološke bolesti koje mogu da liče na akne, kao npr. papulozna rozacea, znači rozacea sa bubuljicama veoma liči na akne, a nisu akne", posavetovala je dr Maravić..
Kada su u pitanju hormoni, dr je uputila na stručnjaka koji se bavi tom oblašću medicine, i još jednom ukazala na značaj saradnje dermatologa i endokrinologa: „Što se tiče hormona, ja uglavnom to prepuštam doktorki endokrinologu sa kojom sarađujem, upravo iz razloga što to nije tako jednostavno. Ove osobe uglavnom imaju androgenu stimulaciju, odnosno imaju višak muških polnih hormona i kao posledica toga, to je značajn okidač i stimulans za lojne žlezde". Višak muških hormona kod žena može se uočiti kod žena koje su maljavije, imaju malo jače dlake: „Može biti vezano za hiperandrogeizam, za višak koji pokazuje promene i na koži u smislu akni, seboreje, ženske proćelavosti i takođe tih maljavosti, koja je čak prisutna ukoliko postoji hiperandrogenizam u visokom procentu, u 70 do 80 procenata slučajeva".
Insulinska rezistencija takođe se može dovesti u vezu sa pojavom bubuljica, odnosno ona je jedan od okidača za pojavu inflamacije, a onaj ko jede mnogo slatkiša i glikemijski jaku hranu stimuliše svoj insulin koji će kasnije napraviti problem na koži.
Čak i bez ijednog drugog faktora, sam stres može dovesti do pojave bubuljica, a gošća Ordinacije objasnila je kako tačno: „Ako ste skloni tome naravno da može, zbog lučenja kortizola, opet dejstva na lojnu žlezdu, a takođe zbog raznih drugih poremećaja koje stres izaziva u organizmu. To je značajan okidač za akne". Iako će se mnogi pozvati na stres kada im izađu bubuljice, dermatolog objašnjava da je to zapravo istina: „Stres je okidač kod 50 do 70% pacijentkinja koje imaju adultne akne, što je veoma visok procenat".
Dakle, stres je kriv za sve, pa čak i za akne, potvrdila je doktorka.
Kada se kaže loš izbor kozmetike, dermatolog je razjasnila da pojedina šminka, sredstva za negu i loša kozmetika mogu da isprovociraju pojavu bubuljica, a rekla je da čak postoje akne koje stručnjaci nazivaju akne kozmetika, izazvane neadekvatnom kozmetikom: „Naravno, mora da postoji neka predispozicija, neka sklonost za nastanak akni, i tu je jako važno šta biramo za svakodnevnu negu kože - znači čime ćemo je čistiti, to je taj čistač, odnosno klinzer koji koristimo. Mogu vam reći iz svog iskustva da pacijenti koji imaju akne misle da je to prljava koža i da treba da čiste agresivnije lice pa koriste neke rukavice, pilinge sa granulama... To mehaničko čišćenje lica značajno kvari ishod jer se povređuje epiderm, sebumi iz lojnih žlezda i gnoj iz bubuljica prodiru u dublje slojeve kože, a kao posledica toga nastaje inflamacija. Znači, tako se pogoršavaju akne", jasna je bila dr Maravić.
Sve ovo znači da jaka, agresivna sredstva, bilo da su u pitanju pene, pilinzi ili kućna varijanta ne donosi dobro, podvukla je dr Maravić: „Treba birati čistače koji su blagi, koji u svom sastavu mogu da imaju i kiseline, kao što je glikolna, salicilna u malim procentima, i oni mogu lepo da čiste sebum, da deluju komedolitički, odnosno da smanjuju nastanak komedona, odnosno malo zamašćenih, zapušenih pora, a da ipak ne povređuju kožu. Tu je jako važna i dobra hidratacija, dobra krema".
„Oštećena kožna barijera takođe je okidač nastanka akni, tako da je jako, jako važno koristiti kreme koje dobro hidriraju kožu", naglasila je doktorka. Kada je reč o čistačima, pitanje za stručnjaka bilo je i da li je miceralna voda, koju mnoge žene koriste za čišćenje, dovoljna da se očiste pore od prljavštine iz vazduha, šminke i svega ostalog? „Ne, miceralna voda samo služi da se skine šminka i da se pripremi koža za čistač. Znači, to je korak broj jedan ako ste našminkani. Korak broj dva je korišćenje klinzera. Postoje razlike u tim klinzerima i zato je potrebna dermatološka preporuka", rekla je gošća RTS Ordinacije i podsetila da je situacija ista i sa izborom kreme, te da se može pogrešiti. Nabrojala je najčešće greške koje viđa da pacijentkinje rade u praksi: „Koriste kreme sa visokim procentima kiselina, zatim kreme koje su masne, koje ne odgovaraju njihovom tipu kože i zamašćuju kožu. To često rade jer osećaju tu površinsku suvoću, ali se to ne može rešiti mazanjem masnih kremova".
Iako može pogoršati bubuljice, postoji način kako da puder ne napravi štetu
Kao važne krivce za nastanak akni kod žena u odraslom dobu, doktorka je izdvojila pudere: „Krivi su poprilično, tako da treba birati nekomedogenu kozmetiku, što na njoj piše. Obično se žale da nema dovoljno boja, da im nijanse ne odgovaraju, međutim u današnje vreme sve više i više farmaceutske kuće prave pudere sa više nijansi i sa nekim pigmentima koji se prilagođavaju boji vaše kože, pa odgovaraju i svetlijima i tamnijima. Možda nemaju maksimalnu pokrivnu moć, ali najbolje bi bilo da do kože bude ta tonirana krema, a preko nje neki drugi puder, takođe nekomedogeni".
Podsetili smo se da sada na tržištu zaista mogu da se pronađu nekomedogeni puderi, čak i oni kameni puderi, baš kao i tečni. Kada žene žele da matiraju lice stavljaju kameni puder, a to može dodatno da zakomplikuje situaciju, objasnila je doktorka: „To potpuno napravi jednu okluziju i takva koža ne može da diše, tako da ta zapušenost pora bude još veća".
Kada se pore od sve te loše kozmetike "dobro" zapuše, logično pitanje za doktorku bilo je: „Možemo li to tada očistiti samostalno kod kuće ili to treba da radi dermatolog?" Dr Tamara Maravić odgovara:„ Zavisi od slučaja do slučaja. Neko možda i može, ali uglavnom savetujemo primenu blagih hemijskih pilinga. Od tipa kože zavisi koji ćemo piling primeniti, da ne bude preterano agresivan, a da lepo otpušimo pore i očistimo kožu. Tu imamo i aparaturne načine čišćenja kože, znači bez onih manuelnih ekstrakcija ( odnosno ceđenja bubuljica), bez pritiska kože, gde se topi određenim serumima, koji opet u svom sastavu mogu imati kiseline, mogu imati i faktore za hidrataciju i to je jedan savremeni način čišćenja kože takvim aparatima, eto to bi bila preporuka što se tiče čišćenja".
Dr Maravić: Sunce nam u slučaju akni ne donosi dobro, iako u prvom trenutku to tako izgleda
Podsetili smo se da je nakon svih tih tretmana važno da se sklonimo od sunca, kako bismo zaštitili kožu od nekog preteranog tamnjenja. „Sunce nam u slučaju akni ne donosi dobro, iako u prvom trenutku to tako izgleda. To svi misle jer (sunce) smiri one vidljive, upaljene akne, međutim postoji jedan fenomen zadebljavanja kože, a inače kod akni već imamo taj problem hiperkeratinizacije, zadebljane kože i nagomilavanja ćelija u izvornim kanalima žlezda, tako da to pogoršava i to su one akne koje dobijemo na jesen. Znači, svi se pogoršaju na jesen, kada se završi leto. Leti im je divna koža, mirna, ali kako krene septembar i oktobar dolazi do značajnog pogoršanja i obično treba više meseci da se one vrate u normalu, da se koža izleči", objasnila je dr Maravić.
Iz rečenog se može zaključiti da bi zaštitna, fotoprotektivna krema mogla da pomogne da se spreče te akne, ali doktorka naglašava da ta krema treba svakako da bude birana prema tipu kože:„To treba da su fluidi emulzije koji ne maste kožu, koji nisu komedogeni, s tim što bi faktor za zaštitu trebalo da bude minimum 30, a uglavnom 50".
Koji lekovi pogoršavaju stanje sa bubuljicama?
Kada se kaže da upotreba nekih lekova predstavlja faktor rizika za nastanak akni kod odraslih, dr Maravić je precizirala na šta se tačno misli: „Što se lekova tiče, u grupi lekova koji mogu da izazovu pogoršanje su sedativi. Interesantno je da tu postoje i neki vitamini koji se upravo piju, kao, za kožu - vitamini Be kompleksa". Vitamin Be2, Be6 i Be12 mogu da prave akne. Zatim suplementi, a tu su najčešće oni koji utiču na povećanje mišićne mase, anabolici, dobijeni iz surutke, znači iz mleka".
Pušenje utiče naročito na žene, rekla je doktorka: „Pušenje deluje direktno na lojnu žlezdu, što značajno pogoršava situaciju.
Kao što smo navikli da ishrana utiče na skoro svaki zdravstveni problem, tako utiče i na nastanak bubuljica kod odraslih. Doktorka je objasnila koja hrana nije poželjna iz dermatološkog ugla, jer utiče na nastanak bubuljica.„Mleko i svi mlečni proizvodi se ne preporučuju - i sir, i jogurt i kiselo mleko, znači tu apsolutno nema razlike da li su masni ili ne. Međutim, veći bih značaj dala hrani sa visokim glikemijskim indeksom - to više utiče na pogoršanje akni". Doktorka je insistirala i na važnosti objašnjavanja pacijentima da ovo ne podrazumeva tzv. kalorijsku dijetu koje možete da se pridržavate nekoliko dana, a da jedan dan date sebi oduška i jedete šta želite: „U ovom slučaju to ne može. Nažalost tu mora da bude jako visoka disciplina, jer svako uzimanje takve hrane je okidač i počinje inflamatrona kaskada. Jednom kad je ona počela ne može da se zaustavi. Kod nekih pacijenata je to odmah sutradan nakon uzimanja takve hrane, a kod drugih je nakon 5 do 7 dana, ali će se desiti".
Ono zbog čega se neke žene uplaše, jeste da mogu da dobiju akne ukoliko ne peru redovno četke, sunđere i slična predmete za nanošenje šminke, međutim, dermatolog kaže da to neće uzrokovati pojavu akni, ali da svakako sve te predmete treba prati: „Dobiće folikulitis ili tako nešto, akne neće dobiti jer akne nisu infekcija, akne su inflamacija. To je, dakle, zapaljenski proces, a bakterije koje se tu nađu dođu sekundarno ili se namnože u tim uslovima. Znači, nekada zaista postoji višak bakterija koje nam nisu neophodne, ali akne nisu infekcija", bila je izričita gošća Ordinacije.
Prva pomoć za bubuljice - samo ako je pojedinačno i retko
Još jedno zanimljivo pitanje bilo je šta bi trebalo namazati na aknu koja se već pojavi, da bi ona prošla u nekom razumnom roku? „Postoje neki preparati u apotekama, kao stik, znači kao neka olovčica, zovu se uglavnom onako za "spot tretman", samo za pojedinačne akne, mada to nije način lečenja, jer je cela koža inflamovana pa se zato aknama pristupa drugačije. Ipak, ako je baš poneka i retko, onda može da se tako namaže", posavetovala je dr Maravić.
Objasnila je da ti stikovi za sušenje bubuljica često sadrže salicilnu kiselinu u nekim niskim procentima, i sasuše aknu pa ona možda malo brže prođe.
Pošto postoje i antibiotski kremovi za bubuljice koji se mogu nabaviti, logično pitanje za doktroku bilo je da li je to dobra opcija? „To nije izbor. Znači to nije terapija za lečenje, antibiotici, lokalna terapija apsolutno ne. Lokalno se koriste kreme koje sadrže benzoil peroksid, jer on deluje antiinflamatorno i komedolitički, zatim kreme sa azelaičnom kiselinom, koja takođe deluje antiinflamatorno i mogu da umanje posledice od akni, tipa onih ljubičastih i crvenkastih fleka što ostaju nakon bubuljica. Zatim kreme na bazi lokalnih retinoida jer deluju komedolitički. Eto to bi bio izbor, ne toliko antibiotici. Koristi se Klindamicin, ranije su se koristili više ali danas sve manje", detaljno je odgovorila doktorka Maravić gostujući u RTS Ordinaciji.
Kako tretirati akne kod odraslih da ne bi ostale posledice?
Kada akne već nastanu, postoji nekoliko načina da se taj problem reši, a dermatolog objašnjava i kako: „Interesantno je da ovakve akne imaju sasvim drugačiji terapijski odgovor. Prema dermatološkom vodiču prva linija lečenja su oralni antibiotici, znači antibiotici koji se uzimaju sistemski i piju se i dalje i piju se mesecima. Međutim, rezistencija je jako velika na antibiotike, odnosno slab je terapijski odgovor, odnosno ne reaguju čak u 82% slučajeva, tako da to nije lično moj izbor i ja se vrlo retko odlučujem za tako nešto".
Druga linija lečenja, kako je rekla dr Maravić, jesu sistemski retinoidi, koji se takođe piju. „Međutim, pokazalo se kod akni odraslih da je vrlo često potrebno da se primene 2 ili 3 ciklusa. Znači, slabiji je terapijski odgovor iako je to terapija koja je pomogla milionima ljudi, mladima, adolescentima koji su se trajno izlečili od akni, ovde se dešava vrlo često da se ponovo javljaju", upozorila je sagovornica.
Doktorka je upitalna da li je tačno da ta terapija pravi neke probleme sa jetrom, da isušuje oči, da isušuje usta, sluznice, da imate utisak da je sve suvo? Je li to tačno ili nije tačno?
Dr Tamara Maravić: „ Suvoća postoji, to je propratni neželjeni efekat koji se javlja za vreme lečenja. Međutim, danas se značajno manje doze leka koriste. Produžilo se uzimanje leka, znači koriste se više meseci ali u manjim dozama, upravo da bi se izbegli ovi propratni neželjeni efekti koji nestaju čim se prestane sa lekom. Što se tiče nekih ozbiljnijih neželjenih efekata, lek ih nema". Međutim, može da dođe do porasta holesterola, do porasta transaminaza, ali to je samo trenutno, dok se lek uzima, i to kod tih većih doza, razjasnila je.
„Ja uglavnom dajem te niže doze baš iz tog razloga da ne bi došlo do tih propratnih neželjenih efekata i sistemskih, i tada je potpuno bezbedno njegovo uzimanje. Naravno, to ne znači da ne treba da bude nadzor dermatologa i da neko sam uzima lek da pije", upozorila je doktorka.
Ukoliko ne postoje bilo kakvi hormonski problemi koji uzrokuju bubuljice, odnosno endokrinološki je sve u redu, a akne ipak postoje, mogu se koristiti tretmani i kreme koji pomažu: „ Lokalna terapija, sve ove kreme koje smo nabrojali, adekvatno čišćenje lica, nekomedogena kozmetika. To mogu biti hemijski pilinzi, to može biti fotodinamska terapija, odnosno laserska terapija za akne svetlošću, za koju se pokazalo da ima jako dobro antiinflamatorno dejstvo. Ova terapija deluje antiinflamatorno na aktivne akne. To je razlika u odnosu na nekadašnje starije tehnologije lasera, koji se nisu mogli koristiti dok postoji zapaljenje, dok postoji aktivna akna", već praktično samo za ožiljke. „Sada koristimo istovremeno - znači lečimo i aktivne akne, vršimo prevenciju pojave novihožiljaka i poboljšavamo stanje postojećih ožiljaka", pojasnila je gošća Ordinacije.
Kada se akne pojave kod odraslih veće su šanse da će ostaviti ožiljke
Ovo je i te kako važan momenat za ove akne, jer sve te kliničke slike kod odraslih mnogo češće nego kod adolescenata završavaju se ožiljcima, objasnila je dr Tamara Maravić. „Za to postoje medicinski razlozi i objašnjenja zašto je to tako - zna se, i češće dolazi do post inflamatornih hiperpigmentacija, odnosno do tih ljubičastih i crvenih flekica na licu, tako da je terapija laserima danas prevencija svega toga, da neće biti ožiljaka, da neće biti fleka, a i da će se smanjiti broj aktivnih akni", dodala je.
Kada se govori o tretmanu laserom, on se ne koristi samo jednom, a dr je to ovako objasnila: „ Procedure se ponavljaju u nekim serijama. Kada su u pitanju aktivne akne uglavnom je to na dve nedelje, i tu je potrebno 5 - 6 tretmana, u tim serijama, da se ne propuštaju. Posle toga se ide na tretman održavanja. To može biti jednom mesečno, jednom u dva meseca, i polako se proređuju, ali dugo mogu biti mirni bez primena lasera".
(Kurir.rs)
Bonus video: