O USKRŠNJEM ČUDU NE PRESTAJE DA SE PRIČA: Doživeo SRČANI UDAR, preminuo na operacionom stolu, pa OŽIVEO i sve to na veliki praznik
Hrvatski mediji svake godine prenose priču za koju se tvrdi da je istinita i autentična, a radi se o čudu koje se dogodilo jedne godine na Uskrs kada je jedan čovek umirao, njegova žena ostala živa.
Pre nego što se “vratio iz mrtvih”, osetio je isto ono što je i njegova supruga doživela u trenucima kada je očajna i uplakana grlila bolnički stub kad su joj saopštili da joj je suprug preminuo.
Bila je to Ivanina i Krešina prva proslava Uskrsa bez prisustva dece, koju su odveli za vikend njenim roditeljima na more da tamo provedu školske prolećne praznike. U odsustvu klinaca Ivana i Krešo osetili su da još od dolaska dece na svet nisu uživali jedno u drugom kao u proteklih nedelju dana. Ivana je tada predložila da posete roditelje i decu, pošto je reč o porodičnom prazniku, što je Krešo prihvatio. Dok je ona pakovala u kofer nešto najosnovnije, pošto je bio plan da se vrate u ponedeljak uveče, Krešo je ostao u dnevnoj sobi. Odjednom mu je, izgleda, pozlilo i Ivana ga je zatekla kako leži nepomično na kauču, bled poput kreča.
Pitala ga je šta se dešava, da li je odustao od odlaska u goste, ali se on nije ni pomerao, samo je promrmljao da mu je loše i da pozove hitnu pomoć. Kola hitne pomoći brzo su došla, uneli su Krešu na nosilima, a onda je bila vrlo uspaničena. Ispostavilo se da je doživeo infarkt. Operaciona sala u KBC-u bila je spremna za težak zahvat na srcu, upravo onakav za kakav se Krešo specijalizovao, jer je bio kardiohirurg.
Odjednom je Ivana, iako potpuno slomljena, neobjašnjivo pored sebe osetila da joj se u telo uvlači neki fluidan spokoj i blaženo se razliva do svake periferne žilice, praćen vremeno zvonom i umirujućom muzikom unisonih pevača uz zvuke harfe, dok su milozvučno izvodili anđeoske pesme: “Aleluja, aleluja”…
Melodija koja je dopirala do nje silazila je iz daleke visine, ali boja glasova bila je kristalno jasna i sve glasnija pa joj se pričinjalo kako se masa nepoznatih pevača radosno kreće prema njoj. No, umesto susreta, presekla ju je medicinska sestra i rekla da se “dogodilo čudo i da se Krešo vratio”.
Nekoliko dana nakon operacije, čim se Krešo pribrao, odlučio je da ispriča supruzi šta se dogodilo u trenucima dok je umirao. Inače, nije preterano bio predan veri, dok je Ivana i te kako stekla versko vaspitanje.
- Ivana, znam da sam doživeo kliničku smrt. No, moram da ti priznam da mi se otvorio novi prozor u život i da je to bilo najdivnije osećanje u mom životu. To duhovno putovanje neopisivo je prepričati. Napuštao sam svoje telo, ostavljajući sve terete i teškoće u njemu, da bi neki moj “drugi Ja” oslobođen svih boli iz telesnog oklopa, blaženo lebdio poput prozračnog oblačka nekim dugačkim prolazom prema bleštavoj svetlosti na kraju tog puta. U tom blaženstvu sve vreme me je pratio anđeoski zbor svojim milozvučnim glasovima kličući: ” Aleluja, aleluja”, što me ispunjavalo nadom da ulazim u neku bolju stranu života. Ne znam je li to vodilo u raj, nisam bio svestan sebe – rekao je Krešo.
Na vratima te svetlosti pojavio mu se blagi lik pokojne majke koja ga je majčinski pogledala, a zatim ga uhvatila za ruku i šaputala: “Sine moj mili, još nije kucnuo tvoj čas”.
- Tom prilikom me je odgurnula od sebe svom silinom, toliko snažno da sam se iznenada sunovratio u telo, osetivši fizičku bol i težinu sopstvenog tela. Znao sam da sam opet u njemu. Bio je to povratak u zemaljski život - pričao je sentimentalno, ali lišen patetike Krešo, još u vidljivoj prisutnosti neverice zbog proživljenog, prenosi Glas Istre.
Dogodilo mu se, ustvari čudo, a za to ne postoji nikakvo naučno objašnjenje.
Potvrdu svojoj veri i milosti uskrsloa Isusa koji je vratio život Kreši na sam Uskrs, Ivana je odlučila da potraži u svakidašnjem životu. Htela je da bude sigurna i da se uveri da li su oni milozvučni, fantastični glasovi koje je slušala pripadali nekim pacijentima s bolničkog odeljenja, pa se stoga već sledećeg dana uputila u KBC, gde su je doktori bledo gledali i govorili da se nisu čuli nikakvi glasovi, niti pevanje.
Nakon Krešinog opisa proživljenog, Ivana je poverovala u svaku njegovu reč, naročito u anđeoski zbor koji je njihovu emotivnu vezu i duhovnu bliskost povezao u bivanju i nakon ovog zemaljskog života u kom ljudi ograničeno tavore u svojoj racionalnoj dimenziji, gubeći se u materijalističkom ludilu.
Ivana i Krešo su imali nesagledivo veliku sreću i blagoslov da promene percepciju na prizore iz svog života jer su im anđeli premrežili granice između ovostranog i onostranog života osvestivši da je stvarnost večna.
(Kurir.rs/Srbijadanas)
Bonus video: