PRVO SE UBIO KARDELJEV SIN A ONDA JE KRENULA EPIDEMIJA Cvjetinove, ćerke Franje Herljevića, oba Dedijerova i sin Mije Aleksića
Baš posle stradanja Kardeljevog sina, u obliku samoubilačkog virusa, počela su stradanja dece poznatih beogradskih političara, glumaca, književnika, univerzitetskih profesora, najpoznatijih novinara i direktora... Mada u štampi i na radiju nije objavljivana ni reč o tragedijama, uglavnom se sve znalo o porodičnim nesrećama viđenijih Beograđana
BEOGRAD - Još početkom pedesetih godina prošlog veka primećeno je da se deca poznatih ličnosti u Beogradu ponašanjem izdvajaju od svojih vršnjaka, što se moglo uočiti i u svim drugim većim gradovima.
Posebno školski uzrast "tatinih sinova" štrči i "šepa" u nastavi i vladanju, često pokazujući agresivnost i u privatnom životu. Oni postaju obeleženi negativci u školi i komšiluku. Zbog izobilja, privilegija i nedostatka želja, frustrirani su na sve oko sebe i u školi i u porodici kojoj postaju teret i kočnica za napredovanje.
Opterećeni kompleksom manje vrednosti, u senci nedostižnog oca, ističu se, često, nedoličnim ponašanjem na javnim mestima, opijanjem, vožnjom auomobila i motocikala u pijanom stanju, saobraćajkama sa ozbiljnim posledicama, zbog kojih nikada nisu kažnjavani, ljubavnim avanturama i tako dalje, objavile su Novosti.
Kardeljev sindrom: Boris je bio povučen i miran, primeran đak, a onda se ubio
U tekstu koji je izašao pre skoro 20 godina, beogradski list je te 2003. objavio da je za razliku od mnogobrojnih takvih primera, sin jedinac Edvarda Kardelja, u Titovo vreme predsednika Narodne skupštine FNRJ, po imenu Boris Kardelj, bio je povučen i čak preterano miran za svoje godine.
Bio je primeran đak u školi. Družio se sa običnim svetom baš kao da nije sin tako poznatog oca. Na opšte iznenađenje škole, susedstva i grada, mladi Kardelj je izvršio samoubistvo, a majci Pepici i ocu je ostavio oproštajno pismo "da je moralo tako da bude zbog nepodnošljivog osećaja nesigurnosti i duševnog tereta".
Tužna vest, mada nigde nije obelodanjena, poput munje obišla je Beograd, a ubrzo i celu zemlju. "Kardeljev sindrom", ako se tako može reći, uvukao se u mnoge porodice poznatih, posebno u Beogradu, gde je vladala zabrinutost i naročito kod Kardeljevih kolega političara.
Baš posle stradanja Kardeljevog sina, u obliku samoubilačkog virusa, počela su stradanja dece poznatih beogradskih političara, glumaca, književnika, univerzitetskih profesora, najpoznatijih novinara i direktora... Mada u štampi i na radiju nije objavljivana ni reč o tragedijama, uglavnom se sve znalo o porodičnim nesrećama viđenijih Beograđana.
Prva Cvijetinova žena poginula, on se potom oženio Mirom Stupicom
U vreme kada je Cvijetin Mijatović bio na vrhuncu moći, predsednik Predsedništva SFRJ, tragično su završile život obe njegove ćerke Marina i Maja u cvetu mladosti, koje je rodila njegova prva žena Sibina Mijatović.
Ovo je Cvjetinova ćerka Mira, princeza sa Dedinja
Imale su 27, odnosno 26 godina, a ne mnogo posle ove tragedije ubila su se i deca njegovog kuma, dve ćerke i zet generala Franje Herljevića, u vreme kada je bio savezni ministar za unutrašnje poslove.
Zla kob dedinjske princeze: Nesrećna priča Cvijetinove ćerke Mire
Mirjana Mira Mijatović je rođena u Ljubljani 1961. godine od oca Cvijetina Mijatovića i majke Sibine Bogunović, kasnije Mijatović. Otac joj je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe, narodni heroj Jugoslavije i predsednik Predsedništva SFRJ od 1980. do 1981. godine.
Rođen je u mestu Lopare kod Tuzle. Majka Sibina je bila pozorišna glumica. Lepa, tiha i skromna. Poginula je u saobraćajnoj nezgodi 1970. godine kad je njena ćerka Mira imala svega devet godina.
Cvijetin se nakon toga oženio srpskom pozorišnom, filmskom i televizijskom glumicom Mirom Stupicom, sestrom glumca Bore Todorovića, tetkom glumca i muzičara Srđana Todorovića.
Tragedija Mije Aleksića
Samoubistvom je okončala život i ćerka narodnog heroja Vlade Šegrta, ali i sin Mije Aleksića iz prvog braka, koji je kanapom u zatvoru prekratio mladi život.
Slučaj Dedijer
Valjda jedini slučaj samoubistva poznatih u kojem je porodica progovorila u javnosti je poznati "Slučaj Dedijer". I to tako što se Vladimir Dedijer, 23 godine posle tragične smrti sina, oglasio na stranicama ljubljanske Mladine.
Kurir.rs/SĐP/Wikipedia/Večernje novosti
Bonus video: