Nakon što su preskupe grčke jagode harale srpskim pijacama, sada su na tezge konačno stigle i one domaće.
Kod Dragana Jovanovića iz sela Zagorica kod Topole zbog nepovoljnih vremenskih uslova prvi rod crvenih plodova iz plastenika stigao je sa malim zakašnjenjem, ali je imajući u vidu kvalitet i količinu, kako kaže, vredelo čekati.
"Mraz je već skinuo jedan rod, do sada je već trebalo da bude ubrano oko 60 kilograma ali zbog niskih temperatura to je otišlo u nepovrat. Sada kad se vreme stabilizovalo, sve ide po planu. Domaće jagode su nikad ukusnije i krupnije", rekao je Dragan za RINU.
On dodaje da i ove godine ima neobičan način prodaje i neposredan odnos sa kupcima koji se pokazao kao pun pogodak.
"Jagode ne nosim na pijacu, već svi oni koji žele one domaće, neprskane doću kod mene u plastenik ili baštu i mogu da uberu koliko žele i plate koliko žele. Naši ljudi su široke ruke i često na taj način zaradim više nego što bih zaradio da imam striktnu cenu po kilogramu", priča Dragan.
Ipak, cena prvih sprskih jagoda duplo je viša nego prošle godine. Dok je pre trebalo da izdvojite oko 300, a sada je to cifra koja se kreće između 500 i 600 dinara po kilogramu. Pad cene očekuje se kad na prodaju osim ovih iz plastenika, stignu plodovi iz zasada smeštenih na otvorenom.
"Njihova berba će biti za nekih deset do 15 dana, kvalitet tih jagoda još je veći. Imaju pojačanu aromu, u odnosu na ove iz plastenika jer su bile okupane suncem. Jagoda je izuzetno isplativa, jer zahteva mala ulaganja. Na imanju imamo doosta životinja i kao prihranu koristimo stajnjak, i zalivamo ih. Hemijska tretiranja su minimalna", kaže Dragan.
Voćar iz Topole pretežno uzgaja sortu kleri, koja daje manje roda ali boljeg kvaliteta. Osim plastenika u bašti ima posađeno oko 1.000 živića.
"Na svakom živiću treba da rodi oko 500 grama, ako rodi i 300 biće zadovoljavajuće. Za sledeću godinu ću razmnožiti i rasaditi još jer nema nekog velikog posla, a može i da se zaradi", kaže Jovanović.
Kleri je italijanska sorta jagode veoma popularna u našoj zemlji, prvenstveno zbog vrlo ranog sazrevanja i atraktivnog ploda. Prinos može da varira od 600 do 900 grama po bokoru. Sklona je dvorodnosti i dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja. Razvija srednje krupan do krupan plod, izduženo konusnog i pravilnog oblika.
(Kurir.rs/RINA)