Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da se misteriozna bolest jetre koja pogađa mališane proširila u 11 zemalja EU, među kojima je i Rumunija. Svakom desetom zaraženom detetu bila je neophodna transplantacija jetre, a zabeležen je i jedan smrtni ishod
Opasni akutni hepatitis nepoznatog porekla koji napada decu vrtoglavo se širi evropskim zemljama i sve je bliži Srbiji! Reč je o misterioznoj bolesti jetre koja pogađa malu decu i školarce, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je do sada prijavljen najmanje jedan smrtni slučaj u vezi sa epidemijom bolesti!
Podsetimo, prošle nedelje je ova virusna infekcija bila registrovana u četiri evropske zemlje, dok su naši lekari rekli da za sada infekcija nije registrovana kod nas. SZO je u subotu saopštila da se bolest proširila u 11 evropskih zemalja, a među njima je registrovan i prvi slučaj u Rumuniji.
- Od 21. aprila 2022. godine prijavljeno je najmanje 169 slučajeva akutnog hepatitisa nepoznatog porekla iz 11 zemalja EU i Amerike. Slučajevi su prijavljeni u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske (114), Španiji (13), Izraelu (12), Sjedinjenim Američkim Državama (9), Danskoj (6), Irskoj (manje od pet), Holandija (4), Italija (4), Norveška (2), Francuska (2), Rumunija (1) i Belgija (1) - navodi se u saopštenju SZO i dodaje da su zaražena deca starosti od mesec dana do 16 godina.
- Za 17 zaražene dece (otprilike 10 odsto) bila je neophodna transplantacija jetre, a prijavljen i najmanje jedan smrtni ishod - upozoravaju iz SZO. Iz ove organizacije navode da su u toku istraživanja kako bi se utvrdio pravi uzrok akutnog hepatitisa kod dece, a sumnja se da je u pitanju neki novi, do sada nepoznat adenovirus.
Naime, od 169 zaražene dece adenovirus je otkriven kod najmanje 74 njih, i to uglavnom adenovirus tip 41, pri čemu je najmanje 19 dece imalo istovremeno i koronavirus.
- Iako je adenovirus trenutno jedna hipoteza za osnovni uzrok, to ne objašnjava u potpunosti težinu kliničke slike. Infekcija adenovirusom tipa 41 ranije nije bila povezana s takvom kliničkom slikom. Adenovirus tip 41 obično se manifestuje kao dijareja, povraćanje i groznica, često praćeni respiratornim simptomima.
Iako su postojali izveštaji o slučajevima hepatitisa kod imunokompromitovane dece sa adenovirusnom infekcijom, nije poznato da je adenovirus tipa 41 uzrok hepatitisa kod inače zdrave dece - navode iz SZO i dodaju da većina zaražene dece nije primila vakcinu protiv kovida, što odbacuje hipotezu da je akutni hepatitis možda posledica vakcinacije.
Infektolog prof. dr Žarko Ranković kaže za Kurir da još uvek sa preciznošću lekari ne mogu da utvrde tačan uzrok ove bolesti koja napada jetru.
- Do oštećenja jetre može doći usled infekcije mnogim virusima, citomegalovirusa, toksinima, lekovima, a kod starijih osoba i alkoholom. Jedna od bolesti jetre je i epidemični hepatitis u narodu poznatiji kao zarazna žutica koja se najčešće prenosi prljavim rukama.
Što se tiče mera prevencije, najbitnija je higijena ruku, ali ova bolest može da se prenese i zagađenom hranom ili vodom. Ukoliko je u pitanju zagađena voda, to jest hidrična epidemija, infekcija je veoma zarazna i jako brzo se širi, pogotovo u vrtićima, školama, pa i kod starijih u kafićima ili restoranima. U pitanju je akutna upalna bolest jetre koja je uzrokovana malim RNK virusom koji se prenosi fekalno-oralnim putem - kaže prof. dr Ranković i dodaje:
- Simptomi infekcije koji su i prvi alarm za roditelje jesu slabost, malaksalost, povišena temperatura u pojedinim slučajevima, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, žuta prebojenost beonjača. Stolica postaje bela, dok je mokraća tamne boje, kako medicinari kažu - boje piva.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
Bonus video: