Agonija branilaca Mariupolja i civila koji se sa njima kriju u podzemnim tunelima gigantske čeličane Azovstal ušla je u završnu fazu. Iako bez lekova, gladni i žedni, oni uporno odbijaju da se predaju ruskim trupama. Brojni borci puka Azov su, međutim, još uvek živi.
Po svemu sudeći, živ je i njihov komandant, 31-godišnji potpukovnik Denis Prokopenko. Mnogi Ukrajinci koji ga bolje poznaju uvereni su da se nikada neće predati Rusima.
Prokopenko kako pojedini pišu prilično odudara od ekstremističkog desničarskog stereotipa od kojeg su Putinovi propagandisti naveliko i glatko strahovali od njega i mnogih boraca Azova. Neonacistički element koji je nekada dominirao Azovom – ali je postao manji – Putinu je zgodno poslužio kao izgovor za navodnu denacifikaciju zemlje. Jedinica se, međutim, znatno distancirala od takvog ideološkog taloga koji je usledio odmah posle 2014. godine, piše Slobodna Dalmacija.
Šef Azova Denis Prokopenko je fakultetski obrazovan. Diplomirao je nemačku filologiju i engleski jezik na Kijevskom nacionalnom univerzitetu. Pre revolucije na Majdanu i ruske aneksije Krima 2014, kada se pridružio ukrajinskim oružanim snagama, bio je poznat kao vođa navijača kijevskog Dinama. Prokopenko je Finac iz Karelije, pokrajine koju su Staljinovi Sovjeti okupirali pre 80 godina tokom Zimskog rata.
Njegov deda je bio jedini član porodice koji je preživeo sovjetsko-finski rat i okupaciju u to vreme, služeći u finskim odbrambenim snagama od 1939. do 1940. i nanevši velike gubitke Sovjetima. Denisu Prokopenku, ovaj deda je lični heroj i porodični uzor; svoju sadašnju borbu za odbranu Ukrajine i Marijupolja od Putina smatra duboko intimnom misijom, i svojevrsnim nastavkom slavnog otpora njegovog pretka.
Već pet godina Prokopenko je na čelu puka Azov. Pre toga se godinama borio, na Majdanu i u Donbasu. Kada je Putin krajem februara pokrenuo masovnu invaziju na Ukrajinu, Prokopenko i njegovi drugovi odlučili su da odlučno brane grad na obali Azovskog mora po kome je njihova jedinica dobila ime i koju su prethodno izabrali za štab.
Pre mesec dana čečenski lider Ramzan Kadirov je u Kremlja najavio nagradu od pola miliona dolara za svakog ko donese glavu ili druge dokaze da je ubio komandanta Azova Denisa Prokopenka.
Podsećanja radi, čeličana Azovstal postala je žarište žestokih borbi za kontrolu nad Marijupoljem, ukrajinska vojska ranije je upozoravala da ruske snage planiraju da bombarduju ključni južni lučki grad Marijupolj i da planiraju da pokrenu ofanzivu u blizini čeličane Azovstal gde se nalaze ukrajinske trupe. Železara Azovstal jedna je od ključnih operativnih baza preostalih za nekoliko hiljada ukrajinskih boraca koji su ostali u opkoljenom gradu, a tačan broj vojnika koji je koristi je nejasan zbog nedostatka pouzdanih informacija.
Rusija tvrdi da ispod fabrike "Azovstal" postoji podzemni grad, a pojedini objekti su projektovani da izdrže nuklearni napad.
"Azovstal je ogromna građevina, ogromna fabrika sovjetske gradnje. Njena površina se može meriti sa još jednim gradom, još jednim Marijupoljem, sa svim njenim komunikacijama, putevima i podzemljem. Dakle, sam objekat je građen još u sovjetsko vreme, a tom prilikom se računalo i na mogućnost bombardovanja, blokade, a neke zgrade su čak projektovane da izdrže nuklearni udar", objašnjava Jan Gagin, savetnik šefa DNR.
Kurir.rs/Mondo