Školske 2011. na 2012. godinu Nemac Sebastijan došao je u Srbiju na razmenu studenata i bio je smešten u jednoj beogradskoj porodici 11 meseci.
Za to vreme naučio je srpski jezik gotovo do perfekcije, ali kako sam kaže, naučio je mnogo više o našim ljudima i životu koji mu se veoma svideo.
- Najviše mi se svideo život u Srbiji, tamo ljudi znaju kako se živi i uživa. Znaju kako sa manje novca možeš imati puno radosti u životu i da se to prebacuje na svakodnevnicu - rekao je Sebastijan i dodao da i danas, posle čitave decenije, ima prijatelje iz naše zemlje.
Iako je pre više od jedne decenije boravio u Srbiji na razmeni studenata, Sebastijan gotovo perfektno i dalje govori naš jezik. U tome mu je pomogla i činjenica da je posle 10 godina ostao u dobrim i prijateljskim odnosima sa velikim brojem ljudi odavde.
Kako je ispričao, koliko se seća, prva reč koju je naučio bila je verovatno neka psovka.
- Ljudi u Nemačkoj su više zatvoreni. Ne znam zašto je to tako. Studirao sam španski, voleo bih da živim u Španiji ili Italiji, ali kako sam stariji sve više želim da se vratim - rekao je on.
Kada je reč o školstvu, Sebastijan kaže da razlike u obrazovanju definitivno ima, jer se u našoj zemlji uči dosta "napamet", dok je u Nemačkoj obrazovanje koncipirano tako da školuje gotove radnike.
- U Srbiji imaš osam godina da odlučiš šta želiš biti, dok je u Nemačkoj to potpuno drugačije, već posle četiri godine odlučuješ, a niko sa 10 godina ne zna šta želi biti. Zato mislim da je to u Srbiji čak i bolje - svedoči ovaj Nemac.
Svestan je da su njegovi sunarodnici dosta zatvoreni i da je život takav da se samo radi i misli o poslu. To je ono što mu nedostaje iz Srbije.
- Ovde ljudi rade i to je to. Jeste dobro obrazovanje, sigurnost za budućnost i za decu, ali ljudi ne umeju da uživaju u životu kao u Srbiji.
Ono što mu se sviđa u Nemačkoj jeste sigurnost, a sa druge strane ono što ne voli i ne sviđa mu se jeste to što među ljudima u Nemačkoj ima cicija.
Za 11 meseci koliko je proveo u našoj zemlji, Sebastijan je zavoleo i hranu, a na prvom mestu ističe ćevape na kajmaku. Tu je i neizostavni ajvar kao prilog, ali i pljeskavice, o kojima Nemac priča gotovo sa setom.
Poručuje da treba "trošiti vreme, a ne život", i čini se da je to jedna od stvari koju je poneo sa sobom iz naše zemlje, zajedno sa jezikom koji govori više nego odlično.
(Kurir.rs)