Mnogo pre nego što su Hju Hefner i njegovi gosti u Plejboj vili postali televizijske zvezde, žene zvane "zečice" radile su kao konobarice u Hefnerovim klubovima, ali pravila koja su tada vladala za njih, bila su blago rečeno oštra.
Zečice su uživale visok stepen finansijske nezavisnosti, što je retko bilo tokom 1960-ih, a mnoge su uspele da uštede dovoljno novca za kupovinu sopstvene kuće.
Biti "zekčica" bilo je povezano sa velikom konkurencijom. Stotine žena došlo je na razgovore za posao, iako je bilo samo nekoliko slobodnih radnih mesta. Zaposlene devojke su potom imale intenzivnu obuku na osnovu posebno kreiranog "Uputstva za zeku". Dobile su i odgovarajuće uniforme.
Iako je njihov rad bio povezan sa glamurom, imao je i svojih mračnih strana. Zečice su morale da poštuju stroga pravila, uključujući i svakodnevno merenje težine radi održavanja standarda izgleda. Nepoštovanje pravila moglo bi dovesti do otpuštanja ili smanjenja plate.
- Na otvaranju novog kluba na razgovor za posao je došlo 500 devojaka, a mi smo izabrali samo njih 40 koje su imale pravi izgled i karakter koji je nama bio potreban - možemo pročitati u uvodu "Uputstva za zeku".
Plejboj Klub "Uputstvo za zeku'' iz 1968. godine dobio je ime po jednoj od žena koja je radila za Plejboj Klub iz Detroita od jula 1968. do 1969. godine.
Strogi kodeks oblačenja
Pre nego što je otvorio Plejboj klub u Čikagu, Hju Hefner je predložio da zečice nose oskudne spavaćice, ali su njegovi poslovni partneri navodno imali drugačiju viziju. Devojka jedne od njih bila je krojačica, a ona je stvorila prvu verziju ikonične odeće za zečice koja se sastoji od kupaćeg kostima, repa i ušiju.
"Uputstvo za zečiće" postiglo je pravila koja su morala da ispune odeća i izgled konobarice.
- Kostime je trebalo nositi ponosno i šarmantno - stoji u uputstvu. Zečice su takođe bile podstaknute da nose perike. Na usnama je bio karmin svetle boje. Žene su takođe morale da urade svež manikir. Čarape su se morale staviti u zamrzivač nakon što su ih prethodno nosile.
Zečicama nije bilo dozvoljeno da nose nakit, osim manžeta inspirisanih odelom koje su bile deo njihovih uniformi. Pažnja je takođe posvećena tome da se uši na uniformi ne nagnu. Pranje uniformi platile su same . Morali su da plate i veštačke trepavice i cipele čija peta nije mogla biti niža od 8 cm.
Punjenje grudnjaka bilo je gotovo obavezno
Grudnjaci za punjenje bili su potrebni ženama koje rade u Plejboj klubovima. Kako je objavio časopis "Vanity Fair", kostimi su sašiveni u samo dve veličine. Za žene veličine 75 i 80 D.
Stejnem, koja radi pod pseudonimom zečica Mari, spomenula je da joj je jedna zaposlena žena zadužena za odeću prilikom zapošljavanja dala plastičnu kesu za grudnjak (ona se koristi za pakovanje odeće). Stejnem je takođe otkrila da je njena odeća namerno sužena za 5 cm u poređenju sa njenim pravim dimenzijama, svuda osim na poprsju.
Čak ste morali i da pušite na određeni način
Pošto su štikle bile deo odeće zečica, "Uputstvo za zeku" je pokušalo da ženama ponudi neke korisne savete za suočavanje sa bolom. Jedan od njih je masiranje stopala limenkom.
Zečicama nije bilo dozvoljeno da žvaću žvaku i piju alkohol na zabavama. Kad su pušile, morale su pravilno da drže cigaretu, polako uvlačući dim i stavljajući polako cigaru nazad u pepeljaru između dimova.
Uprkos ovim ograničenjima, ili možda zbog njih, mnoge zečice su postale slavne ličnosti.
Bili Vilson, koja je bila jedna od devojaka 1981. godine, rekla je da - kada ste bili zečica, na neki način ste uvek bili slavna ličnost, a mnogi od nas su zbog toga stekli mnogo novih mogućnosti. Vilson je takođe rekla da je atmosfera u Plejboj klubovima bila prijateljska i da se uvek osećala bezbedno.
- Rad za Plejbjoj značio je vrlo stroga pravila. Svidelo mi se to jer sam uvek bila okružena ljudima čiji je posao bio da me štiti. Niko me nije mogao dodirnuti.
Zečice nisu mogle izaći u susret mušterijama kluba, bar ne svima.
U izjavi Glorije Stajnem čitamo da su zečice bile obaveštene o tome koje članove kluba mogu da upoznaju. Oni su bili samo "ključni nosioci", odnosno oni koji su činili elitu. Bila je to grupa visoko pozicioniranih članova kompanije i ljudi koje je Hefner želeo da zadivi. Žene koje nisu poštovale ovo pravilo mogle su biti automatski otpuštene.
To su bila strogo pisana pravila koja zabranjuju zečićima da izlaze sa drugim klijentima. Razlog je bio izbegavanje mogućih tužbi. Istovremeno, u klubovima se održavala mitologija vezana za isključivu prirodu rada.
- Muškarci su uzbuđeni što su sa Elizabet Tejlor, ali znaju da joj ne mogu ništa ponuditi. U trenutku kada osete da joj se mogu približiti, ona gubi auru tajnosti i sjaja. Isto važi za zečice.
Plejboj je objavio da bi zečice mogle zaraditi 200-300 dolara mesečno, ali to se nije odnosilo na sve zečice. Klub je uzeo deo njihovih saveta, a pored toga, morale su same da se brinu o odeći i da dođu na posao sat vremena ranije (to je bilo neplaćeno) kako bi se našminkale. Zečice su, međutim, imale priliku da dodatno zarade.
Žene su mogle dodatno zaraditi na privatnim zabavama, uzeti dodatne smene i pomoći u vođenju kluba. Međutim, njihova zarada se isto tako često smanjivala: zbog nereda u ormaru, zbog kašnjenja ili zbog nečistog repa.
Međutim, prema mnogim izveštajima bivših zečica, saveti su bili impresivni.
Svi su od slavnih ličnosti do članova mafije posećivali Hefnerove klubove, a zečice su koristile njihove duboke džepove. Merilin Miler, koja je radila u Čikagu, Los Anđelesu i Njujorku, prisetila se da su "obične" zečice 1961. godine zarađivale oko 1.000 dolara.
"Imali smo toliko gotovine da me je u jednom trenutku nazvao šef i pitao zašto ne uzimam svoje čekove. Rekla sam da mi ne trebaju. Rekao mi je da ih moram uzeti jer ću imati problema s računovodstvom. Toliko smo tada zarađivali", rekla je ona svojevremeno.
(Kurir.rs/Najžena)
Bonus video: