Prva sreda posle Vaskrsa u našem narodu poznata je kao Svetla sreda ili Garava sreda
Reč je o prvom danu posle velikog praznika kad se ljudi posle odmora i gozbi vraćaju svojim uobičajenim poslovima.
Narodna verovanja
Za dane posle Vaskrsa vezana su mnogobrojna narodna verovanja.
Naši stari su danas čekali znak sa neba. Tako se veruje da će cela godina do sledećeg Vaskrsa biće teška i praćena bedom i oskudicom ako je na današnji dan vreme oblačno. Svetlo nebo bez oblaka pak predskazuje plodnu i bogatu godinu. U užičkom kraju veruju da ako neko vidi zvezdu padalicu da će biti srećan cele godine. Drugi smatraju da onaj kome je neko nedavno umro u stvari vidi zvezdu koja je pripadala pokojniku.
Garava sreda je prema nekim izvorima dobila naziv od jednog običaja koji svoje korene vuče iz Banata i bio je praktikovan do Drugog svetskog rata.
Običaji
Prema tom običaju, neoženjeni momci iz sela bi na današnji dan kretali u povorku, koju bi pratili svirači, vukli bi panj sa sobom, a onda bi neženje bile prozivane od stane žena i bili bi nagaravljeni i nacrnjeni.
Naši stari su govorili i da ko zgreši sredom - greh mu ostaje zauvek.
Svetla sreda je i trapava sreda jer je deo prve nedelje nakon Velikog posta koja se naziva Svetla ili Trapava nedelja i tokom koje se sredom i petkom ne posti.
(Kurir.rs/Informer)