Na početku, postavljala su im se razna pitanja, između ostalih i „Da li oni to kopaju bazen? Pre toga živeli su u Šapcu, u stanu, u zgradi pored koje je baš bilo bučno. Kafići, parkinzi, gužva
BEOGRAD - Priča o Đupovcima iz Šapca, Milanu i Nadi koji su pre 5 godina odlučili da u okolnom selu izgrade starinsku i zdravu kuću od slame i blata i tu iz grada pređu da žive sa decom, oduševila je Srbiju.
Svi su pohvalili mladi i vredan bračni par koji je doslovno svojim rukama uz pomoć drugara na mobi podigao svoj dom iz snova. Reč je o 120 kvadrata za koje su u to vreme, 2017. kad su počeli izgradnju, odvojili 20.000 evra.
Iako je bilo i šaljivih komentara poput onog da je najpametnije prase izgradilo kuću od cigle, ovakve kuće naših predaka preživele su vekove i nadživele generacije svojih ukućana.
Većina čitalaca zaintrigirana viševekovnom metodom gradnje koju su primenjivali naši stari svud po Srbiji, imala je veliku želju da vidi kako na kraju izgleda završena kuća Milana i Nade! I evo je! I kuća i sasvim nova priča o njima i njoj...
- Baš ono što im je rekla i većina gostiju koji su posetili njihovu neobičnu kuću, to sam i ja po prelasku praga porodice Đupovac izustio: „Kako se u ovoj kući lako diše“. I stvarno, osim što zagledate zidove, krov, pod i druge detalje od prirodnih materijala, prvi utisci koje ostavlja ova kuća od slame su osećaj čistog, svežeg vazduha, koji kao da „prolazi“ kroz zidove, zatim miris drveta, a u isto vreme i prijatna temperatura, opisao je na samom početku boravka u njoj Nenad Blagojević iz Priča sa dušom koji je pre tri godine obišao Đupovce i njihovu kuću.
Nada (43) i Milan (40), farmaceut i profesor fizičkog vaspitanja i njihovo troje dece (dva dečaka i devojčica) kažu da su se navikli na ovakvu „prirodnu“ atmosferu, jer su u kući od slame već prezimeli zime, a ovde se uselili početkom 2018. godine. Godinu dana ranije, od kada se pročulo „da u Jevremovcu kod Šapca jedna porodica gradi ovu, današnjim generacijama nesvakidašnju kuću“, Đupovci su dospeli u žižu javnosti.
Krov je napravljen pod uglom od 45 stepeni, pa se sneg i kiša na njemu ne zadržavaju
A, jel vi to kopate za bazen?
Na početku, postavljala su im se razna pitanja, između ostalih i „Da li oni to kopaju bazen?“, „Zbog čega im je temelj ravan, a ne trakast kao kod klasične kuće“, „Da li će trska na krovu propustiti vodu?“ „Šta rade sa snegom na krovu?“ i slično. Činilo se da su svi zaboravili da se nekada davno živelo u sličnim kućama, daleko zdravije nego danas u betonu, kao i da je ovaj tip objekta neuporedivo jeftiniji od kuće od cigle i betona.
– Kad su stigle bale od slame, prolaznici su se pitali da li pravimo senjak, a onda kada je „nikao“ dimnjak, bilo je jasno da je to stambeni objekat. Gradnju smo počeli u aprilu 2017. godine i završili do Nove godine. Pre toga živeli smo u Šapcu, u stanu, u zgradi pored koje je baš bilo bučno. Kafići, parkinzi, gužva… Poželeli smo da odemo negde drugde, a pravi trenutak bio je period od dve godine, dok sam bila na porodiljskom sa trećim detetom. Imala sam vremena da istražujem po internetu, gledala kakve kuće postoje, a da nisu skupe. U to vreme smo otplaćivali kredit za stan i bili smo pri kraju – seća se Nada za Priče sa dušom.
– Ja sam želela brvnaru od oblica, sa izolacijom od debelih balvana, ali je bila preskupa. Na kraju smo odabrali kuću od slame, u kojoj su zidovi od bala slame, umetnuti između drvenih greda, i izmazani blatnim malterom u tri sloja sa obe strane. Krov je od trske, kuća je uglavnom od drvene konstrukcije i malo je podignuta soklom od cigle. Ovde je sve prirodno osim betonske ploče i hidroizolacije koju čine bitulit i kondor – objašnjava Nada.
Greju se na drva, struju im daje sunce, a voda stiže iz bunara
Struju dobijaju od sunčeve energije, preko solarnih panela. Tu su i kolektori za zagrevanje vode u bojleru. Voda im stiže sa bunara. Greju se na drva, preko peći sličnoj raketnoj, koju su sazidali po nacrtima organizacije „Uzume“ iz Francuske. Izolacija je dobra, a kako kažu, do polovine februara ove godine potrošili su svega tri kubika drva. Nemaju televizor, ali imaju računar i internet. Hranu spremaju u peći na drva i na šporetu na plin.
Kuća ima 120 kvadratnih metara (po 52 u prizemlju i na spratu) kao i 16 kvadratnih metara na verandi, pod staklom.
– Naši roditelji su bili pomalo skeptični, sve ovo im je bilo neobično. Ljudi u Srbiji jednostavno nisu navikli na takav način gradnje – kažu Đupovci i prisećaju se kako su napravili korak napred i krenuli od nule.
Ne plaćaju račune, jer ih i nemaju!
– Ne žalimo mi za gradom. Ali, na primer, kada koristite solarne panele, onda ne možete da imate struju u svakom trenutku, odnosno ne možete da upalite deset uređaja odjednom. Potrebno je napraviti raspored aktivnosti, ali vas to ništa ne košta. Imamo i baterije koje akumuliraju struju, pa stvorimo zalihe i za 15 dana. Život na selu i u prirodi je prijatan, ustajemo rano, a isto tako u zimsko vreme idemo ranije na spavanje. Sa takvim načinom života, biološki sat se pomera i usklađuje. Normalno je da u gradu ljudi ležu kasnije jer sve sija do ponoći i duže – slažu se Milan i Nada.
Jedan deo placa od 11 ari posvetili su bašti, a planiraju da kupe kokoške i jednu kozicu. Deca su se uveliko navikla na život na selu, na svež vazduh, na boravak na imanju. Najstariji sin ide u seosku školu. Nada kaže da im je cilj bio da decu naviknu na prirodu, na šumu, na zdravo.
– Kao devojčicu, otac me je često vodio na Cer, gde imamo dosta zemlje i šume. Želela sam da tu ljubav prenesem i na svoju decu. Dok sam bila na porodiljskom, imala sam vremena za razmišljanje, vremena da malo usporim i razmišljam. Shvatila sam da deca u gradu nisu srećna: leti im je prevruće, a zimi nemaju kud. Na selu naša deca imaju svoje dvorište, a imaće i svoje životinje, naučiće kako se gaje biljke, vratiće se našim korenima.
– Želimo da ih osposobimo da u slučaju teških vremena mogu sami sebi da obezbede hranu i da nauče da gaje životinje. Želeli smo svi da se vratimo malo unazad, uprkos svemu – izjavili su Nada i Milan za Priče sa dušom.
Kurir.rs/Tekst i foto: Priče sa Dušom/Nenad Blagojević