Možda mnogi nisu čuli za Milovana Kolovića, ali se njegova dela prepoznaju u čitavom svetu, ovaj umetnik iz Bapskog polja kod Kraljeva bavi se pirografijom, duborezom i pozlatom u svrhu ikonopisanja. Po povratku sa Svete Gore Kraljevčanin je svoj mir pronašao sasvim slučajno kad je jednog jutra na, kako kaže, i dan danas neobjašnjiv način počeo da se bavi ikonopisanjem, a danas njegove ikone krase brojne svetinje i sve to uz blagoslov Hilandara.
- Posle tog prvog odlaska na Svetu Goru shvatio sam koliko Gospod sve uredi, shvatio sam da jedino što čoveka može da dovede do sreće i do neke lepote to je mir, e to sam pronašao uz ikoniopisanje. Zanimljivo je da prvu ikonu nisam znao koju sam nacrtao, sveštenik mi je rekao i to je bio Nektarije Eginski , a onda je to krenulo svojim tokom, evo danas imam 997 ikona - rekao je Milovan Kolović ikonopisac, piše RINA.
Ovaj čovek dokaz je da i najobičnije parče drveta koje biste možda bacili može postati pravo remek delo koje će nekome doneti mir i blagostanje.
- U momentima ikonopisanja prepustim se da dam najbolje što ja umem, ali da sam Gospod vodi moje ruke, moje telo, moje oči. Taj mir da prenese na parče drveta, koje bi možda završilo u nekom ognju, a ja oživim koliko toliko da bude u nekom domu ili nekoj svetinji - rekao je Kolović.
Milovan za izradu svojih ikona koristi samo prirodne materijale, a ono što je ključno jeste da se poznaje duša drveta na kom se radi.
- Ne može da bude iz delova drvo, pre nego što započnem ikonu, znam šta može na drvetu da bude, jer ne može se od svake vrste drveta napraviti ikona - kazao je on.
Najlepši trenutak za Miroslava jeste kada zna da će delo njegovih ruku doneti blagodeti u nečiji domu.
- Kada mi se dogodi da ikonu radim za nečiji dom, za konkretnu ličnost više treme imam, tada najviše pažnje posećujem. Na kraju dolazi taj najlepši čin kada iz ruke u ruku predajem ikonu, poželim sreću, svaku blagodet i svako zdravlje od onog momenta kada taj moj rad uđe u nečiji dom“, kazao je Kolović.
Ovaj samouki čovek ikonopisanjem se bavi skoro sedam godina, a njegova dela nalaze se na Hilandaru, hramu Svetog Dimitrija u Solunu, u manastiru Nikolje i Radovašnica, ali i mnogim drugim svetinjama širom zemlje i inostranstva.
(Kurir.rs/RINA)