Svečanom akademijom danas je obeležen Dan Biblioteke Matice srpske –najstarije srpske nacionalne biblioteke i prve javne naučne institucije tog tipa u Srbiji, koja, kako je ocenio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, predstavlja jednu od najvažnijih tačaka na kulturnoj mapi naše zemlje.
„Danas je veliki dan za Maticu srpsku, Biblioteku Matice srpske, ali i za našu nacionalnu kulturu. Obeležavanje Dana Biblioteke prilika je da se setimo svih kulturnih pregalaca koji su od osnivanja Matice 1826. godine, pa preko njenog preseljenja iz Budimpešte u Novi Sad 1864. godine, učestvovali – kao stvaraoci i baštinici naše kulture – u rastu i razvoju ove ustanove, koja uveliko nadilazi naše nacionalne prostore“, rekao je Mirović.
Predsednik je istakao da o značaju ove institucije govori podatak da se u njoj čuva četiri miliona publikacija na srpskom i na više od sto drugih jezika, a da neke od njih spadaju u red najstarijih i najdragocenijih knjiga našeg jezika, što, kako je ocenio, izaziva divljenje i najdublje poštovanje.
„Sve to je razlog za ponos ne samo onih koji njeno blago danas čuvaju, već i nas koji tome pružamo institucionalnu podršku, koja nikada neće izostati“, rekao je predsednik Mirović.
On je naglasio da je namera da u narednim godinama zajedničkim sredstvima Vlade Srbije, Pokrajinske vlade i Grada Novog Sada bude izgrađen nov objekat za potrebe Biblioteke Matice srpske, veličine gotovo 12.000 kvadratnih metara, u kojem će biti smešteno više stotina hiljada knjiga koje se sada čuvaju u nedovoljno adekvatnim uslovima.
Tim povodom, kako je naglasio, danas je ministarki kulture i informisanja uručio Memorandum, kako bi se što pre pristupilo realizaciji te važne investicije.
„Želimo da naše nacionalno blago ima adekvatan prostor za čuvanje. To će biti doprinos naše generacije svemu onome što Matica srpska i njena biblioteka znače za naš narod i njegovu kulturu“, rekao je Mirović.
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture Maja Gojković izjavila je da Biblioteka Matice srpske bezmalo dva veka čuva i neguje književni fond od neprocenjivog značaja za naš kulturni i nacionalni identitet.
„Zahvaljujući samo tome koliki je doprinos ova ustanova imala u opstanku srpskog naroda u često turbulentnim i teškim vremenima, Biblioteka je s punim pravom postala jedna od stožernih tačaka naše celokupne kulture“, navela je Gojkovićeva.
Upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović rekao je da su iskušenja savremenog čoveka sve veća, da su ljudi zaboravili na značaj knjige, i da je neophodno da se vratimo svetu knjige i svetu kulture.
„Postojanje Matice srpske i njenih ustanova – Biblioteke, Galerije i Izdavačkog centra – jeste kulturni sistem koji daje stabilnost svemu onome na čemu treba da bude utemeljena naša budućnost i naš sveukupni opstanak“, naveo je predsednik Matice srpske Dragan Stanić, ocenivši da je Biblioteka Matice veliko svetilište knjige.
Vladika bački Irinej rekao je da je Matica srpska sa svojom bibliotekom institucija od nacionalnog značaja, poručivši da su Matica i Eparhija bačka bile i da će biti celina.
Ovom prilikom, prof. dr Ljiljani Pešikan Ljuštanović, istoričarki književnosti, uručena je Nagrada „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske“.
Svečanoj akademiji prisustvovali su i članovi Pokrajinske vlade, predstavnici Grada Novog Sada, kulturnih ustanova i druge zvanice.
Pokrajinska vlada Vojvodine