Stručnjaci objašnjavaju da zlostavljači pre fizičkog, kao po pravilu, vrše sistemsko psihičko zlostavljanje, koje je ponekad i teže
"K*rvo, glupa si. Gusko nesposobna. Razmažena stoko. Ti si velika sramota. Ne znaš ništa, da ti nije mene ko zna gde bi završila..."
Ove reči, kao po pravilu, izgovaraju nasilnici svojim partnerkama, a nakon psihičkog, nažalost u većini slučajeva, dolazi i fizičko nasilje. Žene se gotovo svakodneno susreću sa uvredama, kojim ih emotivni partneri "čašćavaju", a mnoge od njih nisu ni svesne da su postale žrtve!
Naši sagovornici objašnjavaju da pripadnice slabijeg pola, psihičko nasilje mahom zanemariju i retko ga prijavljuju, nesvesne da su upale u mrežu sistemskog zlostavljanja.
Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici pod čijim okriljem su i sigurne kuće u Beogradu, rekla je za Kurir da žene prvo pretežno trpe psihičku torturu, koja može da bude podjednako opasna kao i fizička, a ponekad i gora.
Krvava bajka
- Nasilnici se ponašaju po "sistemskom klišeu". U većini slučajeva, ljubavne priče žrtava počinju razumevanjem, pažnjom, srećom, a završavaju se tragično. Svaka od njih u početku sa svojim partnerom živi bajku, obećavaju im se kule i gradovi, skidaju zvezde s neba - objašnjava Vesna Stanojević.
Sagovornica kaže da u početku nasilnicima ništa nije teško, rade sve za svoju partnerku. Međutim, to traje do jednog trenutka, a onda idilična veza polako gasi.
- Muškarac kreće u napad, ali polako. Prvo iz njenog života eliminiše njoj bliske ljude - porodicu, prijateljice, kumove... U tom periodu, dok je još uvek "kao sve u redu", počinje njegova priča kako "neke stvari nisu dobre za nju". Prvo joj govori kako neka drugarica nije dobra za nju, kako je kuma "blamira i ogovara". Zatim kreće napada na porodicu, kako joj majka daje neprimerene savete i da sve to loše utiče na njihovu vezu - navodi Stanojevićeva i dodaje da često nakon ovih postupaka muškarca, sledi i nagovaranje "da više nema potrebe da radi" i "kada dođu deca da je bolje da ih odgaja".
Prvi šamar
- Kada se žena povuče i izgubi kontakt sa bliskim ljudima, kreće psihička tortura, sa uobičajenim rečima "nisi dobro skuvala", "glupa si", "nemaš pojma", "što si ovo uradila", "nisi sposobna", i sve ovo onda prerasta u ozbiljno ugnjetavanje - kaže ona:
- Tada žena počinje da veruje da je zaista tako, da je u njoj problem i da je istina to što joj partner govori.
Stanojevićeva kaže i da kada je psihički slomi i kada se uveri da ona nema nikog oko sebe, kreće fizičko nasilje.
- Tada dobije prvi šamar, ali ona nema kome da se požali, jer se udalji od svih. Takođe, ne može ni da ga napusti jer je ostala bez posla i finasijski je zavisna od njega. Smatra da nema kuda i kreću učestale batine - objašnjava ona.