FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Od svitanja do smrkavanja
Lepo kaže naš narod: dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Ima „naš narod“ još iha-ha mudrih izreka na razne teme i za razne situacije, nevolja je što, bar kad su u pitanju spoljna posla, ne postupa u skladu sa svojim mudrostima. Kad su u pitanju unutrašnja posla, uvek se usaglasi s mudrostim tipa „povijenu glavu sablja ne seče“ i „vezuj konja gde ti gazda kaže“.
Ali na višenamensku narodnu mudrost „uzdaj se u se i u svoje kljuse“ „naš narod“ ne daje ni pet para i neprestano čini dirljive napore da njegova posla umesto našeg kljuseta obavi neki inostrani dorat. Inostrani dorati ponekad i obave poneki posao, ali naposletku dara ispadne skuplja od mere, a ćar uvek naguzi vajdu.
Hajde mi da vidimo kome se to smrklo, a kome svanulo. Prekjuče je svanulo zagrebačkom Jutarnjem listu, dočim se beogradskim tabloidima smrklo. Evo šta je Jutarnji zapandrčio na naslovnicu: „Potres u Beogradu. Putin šokirao Srbiju, Vučić najavio obraćanje naciji. Priznao je Kosovo“.
Razlog kolektivnog svanuća i sabornog smrknuća - Putinova izjava da Lugansk, Donjeck (and counting) treba da dobiju nezavisnost po istom principu po kom ju je dobilo i Kosovo. Jutarnji ipak greši u jednoj stvari: tabloidi serbski nisu zapali u nevericu, nego u amok. „Putin zabio nož u leđa Srbiji (Srpski telegraf). „Goli interes“ (novine koje upravo čitate). „Vučić zatražio od Hrvatske zakup Golog otoka za smeštaj putinofila“. Ju, ju, ju, a koje su to novine objavile. (Zasad) nijedne. To sam ja izmislio, ćeram komendiju, malo šale nije naodmet ni u najtežim vremenima.
Moja neznatnost već godinama, a naročito od 2014, udarnički džaba kreči ne bi li srbskom državotvorstvu i državljanstvu iz dupeta premestila u glavu činjenicu koju i vrapci znaju, naime da Rusija nema prijatelja, da su sve njene ljubavi (i brakovi), ljubavi (i brakovi) iz računa, uz napomenu da joj se glede toga nema ništa zameriti jer je tome i inače tako u ovosvetskoj geopolitici koji je tirjan tirjanima, a kamoli... Bla, bla, bla.
Rusija jeste podržavala „naše Kosovo“, ali isključivo zato što su joj nerešen status i nestabilnost naše južne pokrajine i Republike Srpske s Milom Dodikom na čelu dolazili ko kec na deset u prepičkavanjima s karadušmanima, NATO i EU. Sada, kad se i sama obrela u nestabilnosti, Rusija ne daje ni pet para za Kosovo, a ako zagusti - i ako se tako naredi „odozgo“ - neće davati ni za Donjeck.
Ako je Rusija ikad nekog i volela - mada mislim da je i u tome bilo neke računice - onda je volela Ukrajinu. Iz mnogo razloga (da ne kažem baš iz računa).
Osim što potiču iz iste nacionalne kolevke, ruska i ukrajinska istorija, kultura, ekonomija itd. toliko su isprepletane, što se vidi i golim okom, recimo u prezimenima podosta turboruskih generala koja završavaju na „enko“, umal, grešna mi duša, ne napisah „Ponoš“. Ili na primeru Zelenskog, kome je maternji jezik - ruski. Pa puče tikva. Pa se vi zapitajte đe smo mi tune.