Trgovina ljudima, osim seksualne eksploatacije kroz koju je najčešće prepoznajemo, podrazumeva i radnu eksploataciju, prinudu na vršenje krivičnih dela, prinudu na prosjačenje, prinudni brak, a pojavljuju se i novi oblici eksploatacije kao što je ekonomska. Među žrtvama u Srbiji su u jednom slučaju kao žrtve trgovine ljudima čak prepoznati i fudbaleri koji su došli iz Dominikanske Republike!
Slučaj uglednog niškog lekara J.G. koga je bračni par držao u nekoj vrsti ropstva i uzimao mu sav novac koji je zarađivao šokirao je javnost, ali nažalost, nije usamljen u Srbiji. Kako objašnjava Mitar Đurašković iz Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, u našoj zemlji su kao žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije prepoznati gradjevinski radnici, radnici na gazdinstvima, čobani ali i žene i deca su bili prinudjeni na rad u ugostiteljskim objektima i prinudni rad u kući. Na žalost žene i deca su često žrtve višestrukih oblika eksploatacije, koje podrazumevaju i seksualnu i radnu eksploataciju, ali i prinudu na vršenje krivičnih dela i prinudu na prosjačenje.
- Afrički fudbaleri neretko završe kao žrtve trgovinom ljudima u Evropi, ali mi smo u našoj zemlji imali slučaj fubalera sa Dominikane, koji su došli u Srbiju da bi igrali fudbal u jednom lokalnom klubu. Umesto fudbalske karijere, oni su živeli u svlačionici jednog malog fudbalskog kluba, bili su neka vrsta domara ali su i prinudno igrali fudbal za razne klubove i nisu bili plaćeni. Oni su često bili gladni, nisu imali nikakve higijenske uslove, a oduzeta su im i dokumenta - priča Đurašković.
Koliko je to aktuelno pitanje u Evropi, pokazuje i to da je u toku projekt u kome učestvuje Beogradski univerzitet i NVO Atina, i koji se bavi socijalnom uključenošću fudbalera iz Afrike.
Naš sagovornik navodi da se u praksi susretao i sa slučajevima radne eksploatacije. - Neretko se dešavalo da među žrtvama trgovine ljudima budu naši radnici koji su otišli na privremeni rad u inostranstvo, a tamo su završili u jako lošim uslovima, radili su pod prinudom, uz pretnju kazne i maltene su izrabljivani - objašnjava Đurašković
- U jednom slučaju naš radnik je kad se vratio iz inostranstva rekao "sa više para sam otišao, nego što sam se vratio!". To su vrlo opasne situacije, kada se ide u inostrastvo i traži posao na crno.
Najbolje je ići preko Agencija koje posreduju pri zapošlljavanju u inostranstvu ili preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Lista agencija koje imaju dozvolu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja se nalazi na sajtu tog ministarstva. Sve uslove puta, rada i smeštaja treba proveriti prilikom odlaska na rad u inostranstvo. Najmanji rizik je kada je sve legalno, sve ostale situacije povećavaju rizik od prevara, zlouoptreba, eksploatacije i prinudnog rada, objašnjava sagovornik.
- Pre nekoliko godina, kolega iz Švedske nam je ispričao da oni imaju slučaj nekoliko devojaka sa prostora bivše Jugoslavije koje su namamljene u ovu skandinavsku zemlju zbog ekonomske eksploatacije. Naime, one su upoznale neke momke sa kojima su stupile u vezu, a potom su se odselile kod njih. Kada su stigle u Švedsku, primorane su da traže azil i da se prijave za primanje socijalne pomoći, a sav novac koji su dobijale morale su da predaju "momcima" - priča Đurašković:
- One nisu seksualno eksploatisane, ali su zloupotrebljene i iskorišćene. Držane su pod kontrolom, nisu smele da se samostalno kreću, odvodili su ih svakog meseca da dižu pare i predaju im novac. Devojke su trenirane kao žrtve trgovine ljudima. Kao vrsta trgovine ljudima, kako objašnjava, prepoznaju se i neki drastični slučajevi ugovorenog braka. - U pojedinim zajednicama devojčice se prodaju za ugovorene brakove. Nažalost, ovi brakovi su zapravo prinudne zajednice koje su paravan za radnu eskpoataciju, koja uglavnom podrazumeva rad u kući, čišćenje, takozvano služanstvo, ali i seksualnu eksploataciju, prosjačenje i vršenje krivičnih dela - kaže Đurašković:
- Mi u Srbiji godišnje prepoznamo dva do tri takva slučaja, a sretali smo se sa situacijama da su deca prodavana za žuti spaček, polovni frižider, 200 evra i đinđuve.
Kurir.rs - Jelena Ivić