Frontmen grupe Leksington, Bojan Vasković je iskreno govorio o svom privatnom životu.
Bojan se na samom početku dotakao svog posla, te otkrio da je za muziku vezan od malih nogu i da je nikada ne bi napustio.
- Nekako sam navikao da u životu geldam napred i sve te boli kao da ih nije ni bilo. Pamtim lepe trenutke i gledam napred, tako je najzdravije. Nikad nisam želeo da odustanem od muzike, nijedne sekunde! Pesma može da kaže jednu poruku, umetnička sloboda je tu, ali ne podnosi svaki treret i bol na isti način. Kad čovek nauči da se bori na vreme kroz život, onda mu i te neke boli lakše padnu. Sve je iz glave - priča pevač, pa nastavlja:
- Kažu da su za muškarce ove 40. godine najbolje, ja mislim da mi je svaka bila dobra. Život me uči svaki dan, ali ono što je najvažnije jeste to da idem digunute glave, da ustanem kad padnem, ali to je široka tema. Rodio sam se 83. godine, od svoje neke pete godine života, odnosno otkako pamtim sebe, pentrao sam se na stolicu i pevao hitove koji su tada bili aktuelni. To su bile neke najplodnosnije godine za muzuku.
Vasković se osvrnuo i na ratni period u Bosni i Hercegovini, kojem je prisustvovao kao dete.
- Do rata je bilo super, pa onda se desio rat, ali smo i te godine tokom rata pregurali. Detinjstvo, radost, druženje... Promenio sam mnogo gradova, ali stekao sam i mnogo prijatelja, to je bio neki moj krst koji sam morao da nosim, ali imao sam lepo detinjstvo. Jedan period sam bio razdvojen od roditelja, to mi je možda najviše nedostajlo, ali mi ništa materijalno nije manjkalo, iako nismo bilo previše imućni. Zbog ratnih okolnosti nismo bili zajedno, ali to nije dugo trajalo. Imam stariju sestru, pet godina je starija od mene, uvek smo se slagali odlično - ističe frontmen grupe "Leksington", pa nastavlja:
- Počeo sam Osnovnu školu u Sarajevu, a zatim od 5. do 8. razreda sam završio u Beogradu. Morali smo da se selimo, rat ne bira vreme i mesto. To su neke stvari koje te ojačio, čovek se nauči da se bori. Imali smo sve u životu, došao je rat i odneo sve, i onda hajmo sve iz početka. To je najteže palo roditeljima. Tada sam imao nepunih 9-10 godina, to je jedno istkustvo koje čovek doživi ne svojom željom, nije bilo lagano, ali trudim se da gledam napred i nekako sam to već naučio. Nekada nisam imao ni snage ni volje, godina, iskutstva za to, ali sad se već retko vraćam na to - zaključuje Bojan u emisiji "Premijera - Vikend Specijal".
Kurir.rs/M.M.
Bonus video: