Milka Planinc bila je najmoćnija političarka u velikoj Jugoslaviji. Maršal Josip Broz Tito imao je poverenja u nju, a ona je do danas ostala jedina žena premijer jedne komunističke zemlje.
Milka Planinc je rođena u Drnišu 1924. godine. U 19. godini pridružila se Narodno-oslobodilačkoj borbi, a tri godine kasnije stupila je u Komunističku partiju. Tokom rata postala je izrazito privržena Josipu Brozu Titu. Kraj rata dočekala je u činu poručnice.
Od 1949. godine počeo je njen uspon u političkom životu SR Hrvatske i SFRJ. Posle sloma "hrvatskog proleća", Milka Planinc je došla na čelo Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske.
Na predlog Josipa Vrhovca, naložila je hapšenje Franje Tuđmana, Dražena Budiše, Šime Đodana, Marka Veselice, Vlada Gotovca i Hrvoja Šošića.
Josip Vrhovec će, 1977. godine, protiv nje voditi unutarpartijske intrige. Tom prilikom, Milku Planinc zaštitio je sam Josip Broz.
Na funkciju predsednice Saveznog izvršnog veća Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije došla je 16. maja 1982, i na njoj ostala do 15. maja 1986. godine.
Godine njenog mandata ostale su u sećanju po nestašicama pojedinih proizvoda, ograničenjima odlaska u inostranstvo i, možda ponajviše, po vožnji automobila "par-nepar", odnosno parnim i neparnim danima, usled nestašica goriva.
U tom periodu donet je Dugoročni program ekonomske stabilizacije, a inflacija je bila manja u odnosu na period od 1986. do 1990. godine.
Milka Planinc preminula je u oktobru 2010. u Zagrebu u 87. godini.
Njeno ime je svojevremeno bilo pominjano u kontekstu likvidacija ustaša i domobrana u maju i junu 1945. godine u Sloveniji, ali protiv nje nije pokrenut sudski postupak.
Inače, majka Milke Planinc, rođene Malada, bila je Srpkinja.
"Moja mama je bila pravoslavka, Srpkinja, ali je udajom prešla u katoličku veru. Mama je, nažalost, rano umrla, bila sam desetogodišnje dete. Otac Hrvat, i to, rekla bih, politički opredeljen, bio je radićevac, prvi sin Dalmatinske zagore. Ipak je uvek, posebno u ratnim neprilikama, ostao u dobrim odnosima sa Srbima, susedima, a zajedno s njima protiv četnika, onih kninskih ili crnogorskih“, napisala je Planincova u svojoj autobiografiji, ističući da joj niko nikada nije tražio da se odrekne hrvatske nacionalnosti.
"Čak ni onda kada sam se, strašnog li greha, po sudu onih koji broje krvna zrnca, udala za Zvonka Planinca, Slovenca po ocu", konstatovala je "čelična lejdi" Titove Jugoslavije.
(Kurir.rs)