MISAONA REKONSTRUKCIJA TRAGOVA U RITOPEKU! Stručnjak otkrio: Ako su pregledali na pravi način dokaze našli u MAŠINI ZA MLEVENJE!
Na čelu malog, ali odabranog tima ljudi, koji otkrivaju tragove tamo gde ih niko ne očekuje, a u Centru za forenzičku i primenjenu molekulnu genetiku pri Biloškom fakultetu Univerziteta, nalazi se prof. dr Dušan Keckarević.
Ovaj molekularni biolog i forenzički genetičar proteklih 20 godina učestvovao je u rešavanju najtežih zločina.
Kako izgleda postupak
Želeći da pojasni kako izgleda njegov posao, opisao je sve redom, korak po korak.
- Najpre se misaono rekonstruiše nastanak tragova. Nakon toga se izuzimaju tragovi standardnim metodama. Naravno, ako ih ima. Kada izuzmemo tragove, vršimo njihovu analizu i nakon toga korišćenjem specijalnih aparata dobijamo rezultate. Ako je reč o tragovima krvi, njih, recimo, stavljamo u tubicu. Odatle tražimo DNK. Baratamo pipetama, sve se radi u količinama veličine kapi… U tubicama na kraju dobijamo vodu u kojoj se nalazi rastvoren DNK trag.
Zatim deo te "vodice", nakon reakcije umnožavanja dela DNK, prebacujemo u drugu tubu i rezultat se vidi kao šuma različitih pikova, uzvišenja, koja označavaju karakteristike DNK. Na elektronskom zapisu uočavaju se pikovi različitih boja, zelena ili crvena b, plava ili crna boja. Na taj način dobijamo genetičku sliku traga – detaljno objašnjava Keckarević.
Posle toga sledi upoređivanje dobijenog traga sa DNK profilom neke osobe ili osoba iz baze.
- Poklapanje mora da bude praktično stoprocentno. U nekim slučajevima i ne mora da bude tako ako je reč o degradovanom ili starom DNK, DNK koji se mešao, ali za vaš siguran zaključak, da bismo mogli da tvrdimo da smo pronašli nečiji trag, moraju biti jaki biostatički podaci, koje dobijamo nakon obrade rezultata genetičkih analiza – objašnjava Keckarević.
Gde sve može da bude DNK
Prema njegovim rečima, u osnovi procesa leži umnožavanje samog DNK molekula.
- Reč je o procesu otkrivenom još 1985. godine. Pomoću njega možemo da umnožimo određenu količinu DNK kako bismo dobili dovoljnu količinu za testiranje. Zato i možemo da na osnovu izuzetno malih količina DNK odslikamo genetički profil koji posle možemo da poredimo. Verovali ili ne, čak i u otisku prsta ima DNK. Ima ga i u pljuvački, peruti, vlasi kose… Pronalazak takvih tragova je težak.
- Recimo, kada prospemo perut na sto, padne dlaka ili krv, lako je uočiti trag. Ali u većini slučajeva nije tako. Za otkrivanje tragova potrebni su i pojačivači, lupe, rastvori nekih boja ili plavo forenzičko svetlo. Tako uočavamo tragove bioloških tečnosti, pljuvačke, sperme i znoja koji često nisu vidljivi golim okom. Tragove krvi koje ne vidimo tražimo luminolom, koji pojačava okom nevidljive tragove krvi – opisuje naš poznati genetičar.
Kako je rasvetljeno ubistvo svedoka-saradnika
I tako to izgleda u teoriji. A kada se sa Keckarevićem razgovara o konkretnim stvarima, dolazi se do pravih filmskih priča. Takva je i ubistvo Zorana Vukojevića Vuka, koji je pristao da bude svedok-saradnik u procesu protiv “zemunskog klana”.
- Njegov leš je pronađen zapaljen. Na foto-dokumentaciji se moglo videti da delovi njegove odeće nisu izgoreli, ali da su bili pod uticajem paljenja. I lisice kojima su mu bile vezane ruke bile su kontaminirane, prelivene njegovim tečnostima. U toj situaciji bilo je mnogo teško pronaći neki drugi trag. Ali pretpostavili smo da bi DNK one osobe koja ga je vezivala mogao da bude na zupcima unutar lisica. I našli smo ga. Nađen je mešani trag čija je jedna komponenta odgovarala Aleksandru Simoviću, a druga ubijenom Vukojeviću – otkriva Keckarević.
Tragovi u "kući strave" u Ritopeku
Kada je reč o nedelima za koje je optužen Veljko Belivuk i njegov klan, posebno za surova ubistva u "kući strave" u Ritopeku, gde su, prema optužnici podignutoj protiv pripadnika ove grupe, ljudi ubijani, a zatim mleveni u industrijskoj mašini za mlevenje mesa, Keckarević nije bio veštak.
- Nemam uvid u nalaze Nacionalnog kriminalističkog centra MUP, koji je radio veštačenje i tragove u toj mašini za mlevenje mesa. Ako su nađeni tragovi krvi ili tkiva koji nisu detaljno očišćeni, to se analizira. Teško je skroz eliminisati biološke tragove da se ne mogu detektovati. Naravno, može i to da se dogodi, ali to podrazumeva detaljnu radnju, koja generalno u tim situacijama nije moguća. Ako su to pregledali na pravi način, a verovatno jesu, našli su tragove unutar mašine – navodi iskusni genetičar.
(Kurir.rs / Objektiv, D. Ćuruvija)
Bonus video: