STRATEGIJA

RAZDOR U EVROPSKOJ UNIJI Mađarska i Slovačka i definitivno protiv embarga na ruski gas i naftu!

Foto: EPA / Stephanie Lecocq

Naš stav o sankcijama na uvoz energenata iz Rusije se nije promenio i mi ih nećemo podržati, kaže Zoltan Kovač, portparol vlade u Budimpešti

Foto: EPA / Igor Kupljenik
Problemi se gomilaju... Ursula fon der Lejen, predsednica Evropske komisijefoto: EPA / Igor Kupljenik

Pitanje uvođenja sankcija na uvoz nafte i gasa iz Rusije zbog invazije na Ukrajinu dovelo je, kako se moglo i očekivati, do razdora unutar Evropske unije. Među državama koje se najžešće protive uvođenju embarga na ruske energente su Mađarska i Slovačka, države koje umnogome zavise od njih i čiji bi građani višestruko skuplje plaćali njihovo dopremanje iz drugih izvora.

Šesti paket sankcija

Evropska komisija razmatra totalnu zabranu uvoza fosilnih goriva iz Rusije u okviru šestog paketa ekonomskih sankcija. Međutim, u Budimpešti su jasno poručili da se tome protive i da neće menjati svoj stav. - Naš stav o pitanju sankcija na uvoz energenata iz Rusije se nije promenio i mi ih nećemo podržati - kaže Zoltan Kovač, portparol vlade u Budimpešti, za agenciju Rojters.

Brisel nudi olakšice Moguće i izuzeće!

Evropska komisija bi mogla da poštedi Mađarsku i Slovačku totalnog embarga na uvoz ruske nafte. Embargo na naftu verovatno će ionako biti uveden postupno i najverovatnije će u celosti stupiti na snagu tek od početka iduće godine, najavljuje se u Briselu. Mađarska, koja jako zavisi od ruske nafte, poručuje da neće pristati na sankcije energetskom sektoru. Slovačka je takođe jedna od država članica EU koje najviše zavise od ruski fosilnih goriva. - Komisija bi zbog toga mogla da ponudi Slovačkoj i Mađarskoj izuzeće ili prelazni period - rekao je anonimni zvaničnik.

Ministri energetike iz 27 država članica EU nadaju se da će ove nedelje postići konsenzus i jedinstven stav na seriji vanrednih sastanaka. Više diplomata iz Brisela navodi da je zabrana uvoza nafte postala izgledna opcija nakon zaokreta Nemačke, koja je ranije tvrdila da bi takva mera nanela preveliku štetu nemačkoj ekonomiji. Ali odluka o zabrani uvoza ruske nafte na nivou Unije ne može biti donesena bez saglasnosti svih zemalja članica EU. Toga je svestan i nemački ministar ekonomije Robert Habeck, koji je priznao da jedinstvenog stava nema: - Kad je reč o uvođenju embarga na uvoz ruske nafte, neke zemlje nisu spremne na ovakav potez, i to treba poštovati. Kad je u pitanju gas, na primer, ni mi nismo spremni da se uvedu sankcije - rekao je on.

Smanjenje zavisnosti od Rusije: Potpuni zaokret Berlina

Od početka ruske invazije na Ukrajinu Nemačka je znatno smanjila zavisnost od ruskih energenata, navodi se u izveštaju ministarstva ekonomije u Berlinu. - Nemačka se nalazi u procesu rapidnog smanjenja svoje energetske zavisnosti od Rusije i diverzifikacije svoje potrebe za energentima - piše u izveštaju. Procenjuje se da je udeo ruske nafte u ukupnom uvozu smanjen s prošlogodišnjih 35 odsto na današnjih 12. Zavisnost od ruskog uglja pala je sa 50 odsto na oko osam odsto početkom ove godine zbog izmena ugovora. EU je uvela sveobuhvatnu zabranu uvoza ruskog uglja, ali je trenutno na snazi četvoromesečni prelazni period.

Evropska komisija bi trebalo danas da finalizuje sporazum o šestom paketu sankcija protiv Rusije. Dvojica diplomata EU za Rojters su ranije izjavila da blok naginje potpunoj zabrani uvoza ruske nafte, ali do kraja godine. Pored Mađarske i Slovačke, nešto tiši protivnici embarga na rusku naftu su još Austrija, Španija, Italija i Grčka.

Neometan izvoz

Od početka ruske invazije Rusija preko Ukrajine neometano izvozi energente, a nakon pooštravanja ekonomskih sankcija zvanična Moskva zahteva da se isplata energenata obavlja preko Gaspromove banke, i to u rubljama, kako bi se olakšao pritisak i sprečio pad vrednosti nacionalne valute na berzama. Hitni sastanci i konsultacije ministara energetike država članica EU zakazani su nakon što je Rusija prošle nedelje prestala da isporučuje gas Poljskoj i Bugarskoj jer ga ne plaćaju u rubljama.