Postoji jedan motiv koji nije prošao javnu raspravu da predstavklja Hrvatsku na kovanicama evra, iako je to najpoznatiji slučaj vezan za Hrvate i Hrvatsku u svetskim razmerama, uprkos tome što većina sveta verovatno još uvek nije svesna povezanosti sa državom, prenosi Večernji.
Podsećamo da je na konkursu pobedo motiv kune sa šahovnicom, ali se od njega odustalo kada je pojavila informacija da je u pitanju plagijat.
Prema podacima Komisije za novac Hrvatske narodne banke, osnovni kriteriji za odabir motiva novčića bili su: prihvatljivost motiva široj javnosti, bez obzira na regionalnu pripadnost, godine, mišljenje ili političko opredjeljenje, kao i njegova delotvornost kao nacionalnog simbola ili visoke nivo identifikacije u široj javnosti. Bilo je ključno da motiv predstavlja Hrvatsku, kroz opšteprihvaćene simbole, velikane, kulturne ili prirodne znamenitosti, izume ili istorijske događaje. Takođe je važno da postoji prepoznatljivost motiva kao hrvatskog u međunarodnom okruženju i važna je tehnička izvodljivost motiva na malim dimenzijama kovanog novca, kao i činjenica da predloženi motiv nije zaštićen autorskim pravima.
Konačno, tu je i kriterijum konverzije, odnosno sposobnost motiva da olakša prelazak na novu valutu, u umetničkom obliku, ali istovremeno i u emotivnoj povezanosti tradicije sa novom valutom, evrom.
Ipak, kravata nije ušla u uži izbor, što bi moglo da izazove sumnju u metodologiju sprovođenja izbora motiva – da li je sve trebalo prepustiti javnosti ili ne? Ali u svakom slučaju, bez obzira na ovaj (privremeni) neuspeh, kravata je i dalje jedan od najmoćnijih simbola koji su nam dostupni. Njegova (pre)povijest mora se duboko istraživati, prezentirati i koristiti za promociju naše zemlje, naše povijesti, tradicije, koristiti kao važan element u gospodarstvu, znanosti, kulturnoj diplomaciji – drugim riječima, uložiti sve napore da se predstave veze između Hrvatske i Hrvatska graditi političke, diplomatske, kulturne, ekonomske, naučne i druge mreže.
Ne treba ponavljati čitavu istoriju kravate, koja ionako nije ni dovoljno istražena, iako bi to trebalo da bude jedan od važnih zadataka zemlje ponosne na svoju domovinu. svet kroz istoriju. Verovatno je nedostatak istraživanja i nedostatak promocije razlog zašto je izjednačenje tako loše prošlo u konkurenciji, barem u smislu svog potencijala. Sredinom 17. veka marame i/ili trake koje su hrvatski konjanici nosili oko vrata u francuskoj službi izazvali su radoznalost vladara i njegovog dvora, odakle se ova a la kravata odeća brzo proširila po svetu. Dakle, čak i ako je rođena (u tom obliku) u Hrvatskoj, odrasla je i dokazala se u Francuskoj, tada i sada političkoj, kulturnoj i ekonomskoj velesili koja je zaslužna za njenu popularnost. Još jedan most preko kojeg se može pratiti intenzivna saradnja sa Francuskom, na primer, ako se to dovoljno prepozna.
U mnogim zemljama sveta ovaj odevni predmet se pre svega zove La Cravatta, die Kravatte, Kravatt, La corbata, Kravat itd., pa se tako naziva i imenom našeg naroda. Stotine miliona ljudi širom sveta svakodnevno nose odeću oko vrata, po sopstvenom izboru ili često po diktatu (uglavnom istaknutog) radnog mesta. Iako su velike evropske zemlje i evropska civilizacija same po sebi odgovorne za širenje kravate širom sveta, ovo je neverovatna činjenica. Ovo je kuriozitet koji treba da znate da koristite, što ne bi trebalo da predstavlja kolosalan napor kao što je danas spektakl može izgledati.
Međutim, iako se o kravati u Hrvatskoj poslednjih decenija pisalo više, a neke privatne inicijative pokazale su se veoma propulzivnim (pre svega Academia Cravatica), njene veze sa Hrvatima ostaju nepoznate većem delu sveta. Štaviše, verovatno nema ništa bolje u samoj Evropi, koja bi još mogla da zna genezu kravate. Zbog toga i dalje propuštamo ogromnu priliku i nepotrebno gubimo dragoceno vreme. Jer kravata je simbol civilizacije, visoke politike, poslovnog sveta, nauke, učtivosti, znak prestiža i pokazatelj lepog ponašanja. To je bukvalno standard, preduslov za ulazak u više sfere, ili znak pripadnosti najvišim ešalonima društva.
To je jedan od najmoćnijih simbola savremenog sveta i svakako nije preterana izjava. Teško je preterati kada je u pitanju kravata, njen status i mogućnost reprezentacije za one koji su na neki način povezani sa kravatom. A Hrvati, po kojima nosi ime, svakako spadaju u sam vrh bliskosti i postavlja se pitanje kako je moguće da od toga ne profitiramo u meri u kojoj nismo mogli, a trebali?
Radeći na predlozima Dumbarton Ouksa, Sporazumu iz Jalte i amandmanima koje su predložile različite vlade, Konferencija se složila oko Povelje Ujedinjenih nacija i Statuta novog Međunarodnog suda pravde. Hrvatska bi trebala imati Institut za kravate, finansirati istraživanja, promocije, saradnju, sistematski koristiti ovaj element za meku moć i kulturnu diplomatiju, trebala bi dati do znanja svijetu da je jedan od najprepoznatljivijih i najcenjenijih delova odeća slučaja uglavnom potiče ili barem nosi ime hrvatskog naroda. Hrvatska to ne radi strateški i sve prepušta privatnim inicijativama, ako ne stihiji. Tako da je i sada propuštena sjajna, verovatno najbolja prilika do sada da se promeni. A stavljanjem kravate, ikone stila, na evro kovanice sa hrvatskim imenom, pokazalo bi Evropi i svetu da svakako imamo snage da predstavimo na globalnom nivou. Ova šansa je propala, ali ostaje nada da će država početi ozbiljnije da koristi pun potencijal kravate, jer bi sve ostalo bilo prosto poražavajuće.
Kurir.rs/Večernji