Ruske specijalne snage koje čuvaju predsednika Ruske Federacije imaju pristup svom najnovijem i najnaprednijem oružju na vojnom tržištu.
Postoje dve snajperske puške kojima su fotografi uhvatili operativce na javnim događajima dok su štitili Vladimira Putina. Zamolili su bivše snajperiste snaga bezbednosti koji su radili u Moskvi na ovakvim javnim događajima da podele svoja iskustva u radu sa ovim puškama i zašto je ovo oružje izabrano među brojnim snajperskim oružjem za zaštitu visokih funkcionera.
ORSIS T-5000
Snajpersku pušku T-5000 kreiralo je preduzeće ORSIS 2011. godine za vojne i policijske svrhe. Predstavljen je kao jedno od najpreciznijih oružja na tržištu sa kapacitetom slanja tri metka .308 Vin na samo 15 mm jedan od drugog na udaljenosti od 100 metara.
Bezbednosne snage su brzo kupile izvestan broj T-5000 za svoje snajperiste kada su se pojavili na tržištu, a godinu dana kasnije, elitne snage Alfa FSB-a pobedile su na međunarodnom snajperskom takmičenju sa ovim puškama, prenosi Russia Beyond.
„Ove puške su se pokazale preciznijim od austrijskih SSG 08 iz Steir-Mannlichera koje su prethodno kupljene za ruske specijalce. Malo ljudi zna da 1990-ih i 2000-ih nismo imali kvalitetne snajperske puške u zemlji i da ih je vojna komanda morala nabavljati iz inostranstva“, priznaje Ivan Aleksejev, bivši snajperista FSB-a.
Kako napominje, ORSIS je bila jedna od prvih kompanija koja se pojavila na ruskom tržištu oružja krajem 2000-ih, kada su cene nafte bile visoke i kada su uticajni ljudi sa novcem videli trenutak da investiraju u privatnu proizvodnju oružja i kreiranje pušaka koje bi bile konkurentne stranom snajperskom oružju.
„Rukovodiocima u vojnoj komandi se nije dopalo što su morali da kupuju strane puške i municiju za jedinice SpecOps-a da bi zaštitili visoke zvaničnike.
T-5000 je donekle ORSIS-ova vizit karta. Ova puška ih je proslavila i čak je bila blizu usvajanja u vojsci kako bi zamenila zastarelu snajpersku pušku SVD. Ipak, birokratija, lobiranje i sukob interesa iza zatvorenih vrata stavili su tačku na ovu mogućnost, a ugovor o stvaranju ruske snajperske puške nove ere za vojsku i njenom integrisanju u ratnu opremu Ratnik-2 je i dalje otvoren.
T-5000 se prodaje širom sveta i može se naći u rukama strelaca amatera, kao iu rukama SpecOps jedinica širom sveta. Međutim, uglavnom na Bliskom Istoku i Jugoistočnoj Aziji, gde ruska preduzeća sa oružjem imaju jake veze.
T-5000 je repetirka sa ručnim punjenjem sa kliznim zatvaračem i dve prednje ušice za zaključavanje. Puška ima leguru aluminijuma sa sklopivim zglobom proizvedenim od kaljenog nerđajućeg čelika i dizajniranom da ostane operativno sposobna i kompletna, čak i u kalibrima koji su najsnažniji oštećeni njihovim trzajem.
„Oružje ima prilično nizak i udoban trzaj u poređenju sa prethodnim sovjetskim SVD snajperskim puškama. Među minusima bih naveo niz detalja polimera. Iz moje perspektive, mehanizam okidača je takođe mogao da bude glatkiji“, kaže Aleksejev.
SV-98
SV-98 je bila jedna od prvih snajperskih pušaka stvorenih nakon raspada Sovjetskog Saveza. Napravila ga je jedna od podružnica Koncerna Kalašnjikov i odmah su ga usvojile jedinice Spec Ops u zemlji, jer im je drastično bila potrebna moderna snajperska puška za svoje operacije. Uključujući i one koji imaju zadatak da štite visoke zvaničnike.
Kao i sve druge snajperske puške u zemlji, verovalo se da je SV-98 i promovisan da postane zamena za SVD. Ipak, nije uspelo i umesto toga je kupljen za Spec Ops jedinice.
Lično sam bio očevidac ovih snajperskih pušaka tokom zatvorenih Spec Ops takmičenja održanih u Čečeniji, jednom od najozloglašenijih regiona u zemlji, gde možete pronaći AK koji leži u prtljažniku svakog automobila.
Ova puška, za razliku od svih drugih savremenih snajperskih oružja, napravljena je od drvenog kundaka koji se smoči i može čak i da nabubri nakon kiše. Oružje je u početku bilo opremljeno carskim ruskim mecima 7,62k54 mm koji nisu pogodni za precizno gađanje malih ciljeva na udaljenosti od 300 metara ili više.
Kasnije verzije SV-98 su modifikovane za NATO municiju .308 Vin i .338 LM i postale su preciznije puške.
Ipak, oružje i dalje ima brojne nedostatke, prema službeniku Spec Ops-a koji je razgovarao sa mnom pod uslovom da ostane anoniman.
„Najvažnije stvari kod snajperske puške su njena cev i municija. Kreatori su rešili problem sa municijom, ali cev je i dalje problem. Ponekad su striževi unutar njega (probijanje unutar cevi odgovornog za balistiku metka) pravilno isečeni, a ponekad inženjeri ne obraćaju dovoljno pažnje na njihov rad. Dakle, dobijate mačku u torbi“, policajac a priznao.
Takođe mu se nije dopao okidač, rekavši da je grub kao onaj sovjetskog SVD-a i da nije dovoljno pogodan za operacije SpecOps-a.
„To bi moglo biti dovoljno dobro za vojsku, ali ako jedinica ima sredstva, komanda kupuje druge puške za taj posao“, rekao je on.
A prema njegovim rečima, SV-98 se može nazvati oružjem za početnike.
„Oružje je evoluiralo tokom vremena i postalo bolje u poređenju sa verzijama iz kasnih 1990-ih. Inženjeri su mu dodali leguru aluminijumskog skeleta i zalihe. Postalo je preciznije, ali na tržištu i dalje ima boljih pušaka.”
Uprkos svim slabostima, SV-98 ima svoju svrhu i zaista je pogodan za početnike. Postoje desetine hiljada pušaka SV-98 u ruskom arsenalu i često se koriste za učenje kako da pogađaju mete udaljenije od jednog kilometra.
Kada se savlada, može se preći na naprednije ruske ili strane snajperske puške.
Kurir.rs/Russia Beyond