Žene u Makedoniji ne znaju i ne mogu da znaju da li svaki put kada nanesu puder, rumenilo, senku za oči ili drugu kozmetiku koja sadrži talk, sa njim zapravo udišu azbest koji je glavni uzrok ozbiljnog raka pluća, koji se naziva mezoteliom.
Dok je šminka koja sadrži talk pod lupom u Sjedinjenim Državama, kozmetički giganti se suočavaju sa hiljadama tužbi devojaka i žena koje su godinama koristile njihove proizvode, nakon čega su u zemlji razvile opasan, smrtonosni rak pluća.
U Makedoniji u Institutu za javno zdravlje postoji odeljenje za kozmetologiju. Novinari su pitali da li ispituju prisustvo azbesta u puderima, bronzerima, senkama za oči i drugoj kamenoj šminki i kozmetici koja sadrži talk, a koja se plasira na makedonsko tržište. Odgovorili su da se prema zakonu koji je na snazi u zemlji, kao i u Evropskoj uniji, azbest ne ispituje u navedenim preparatima.
Suprotno ovoj tvrdnji, azbest je zabranjena supstanca u kozmetici u Evropskoj uniji. Ne postoji dozvoljena i sigurna količina osim one koja glasi „nulto prisustvo“. Ovo se navodi u prečišćenom tekstu uredbe broj 1223/2009 Evropskog parlamenta i Saveta za kozmetičke proizvode, koja je poslednji put ažurirana 2022. godine, a koju makedonski zakonodavci ignorišu, a samim tim i regulatorna tela, odnosno Institut za javno zdravljeimaju vezane ruke. Čak i ako šminker želi da ode u laboratoriju i testira uzorke svoje omiljene svakodnevne kozmetike koja sadrži talk - u Makedoniji to nema gde da uradi.Dakle, ovo polje regulacije ostaje crna rupa i potencijalni tihi ubica žena u eri šminkanja kada kristal, šminka i savršena lica vire sa svih strana, na bilbordima, društvenim mrežama, katalozima i tezgama.
U Makedoniji ne postoji zakon koji nalaže da se azbest testira u kozmetičkim proizvodima, a u Evropskoj uniji su ukupno 1.372 supstance zabranjene za upotrebu u kozmetici, uključujući i azbest. Na ovaj način, zbog loše kontrole i nepoštivanja zakona, azbest završava u kozmetici i na licima šminkanih žena. Kako za „Sloboden pečat” tvrde u IJZ -u, trenutno u važećoj zakonskoj regulativi u zemlji nije preciziran stepen čistoće talka koji se koristi u proizvodnji kozmetičkih formulacija.
Mnoge šminke sadrže talk. Napravljen je od minerala koji se prirodno nalazi u blizini azbesta. Kada se talk iskopava za kasniju upotrebu u šminkanju, postoji rizik od kontaminacije azbestom. Kao rezultat toga, proizvodi koji sadrže talk mogu takođe sadržati azbest.
Izloženost azbestu, s druge strane, izlaže korisnike riziku od raka koji se zove mezoteliom, koji je izuzetno invazivan i skoro uvek fatalan. Drugi rizici od izloženosti azbestu su ginekološki tumori, jer neke žene stavljaju puder za bebe blizu svojih intimnih delova kako bi sprečile znojenje. Talk se nalazi u mnogim popularnim proizvodima, bilo da su jeftini ili skupi, tako da visoka cena, stabilnost proizvoda i njegov luksuz nisu uvek garancija sigurnosti. Azbest nije zaobišao ni decu, o čemu svedoči činjenica da je u SAD otkriven u paleti dečije šminke. Priroda kontaminirane šminke čini ove proizvode posebno opasnim jer se šminka nanosi na lice, oko usta i nosa što čini udisanje azbestnih vlakana(ako postoji) da bude neizbežno ili izuzetno moguće.
Nekoliko studija pokazuje da je talk bezbedan sastojak ako ne sadrži azbest. Testiranje i prečišćavanje talka može ukloniti azbest iz njega. Ali sa nepostojećom regulacijom, ovo polje ostaje crna rupa.
U 2020. godini u Makedoniji je registrovano 11 slučajeva mezotelioma, pokazuju podaci koje je „Sloboden pečat” dobio od direktora Klinike za pulmologiju dr Dejana Dokića.
Kada pošiljka iz inostranstva stigne sa kamenom šminkom, kako se tačno ispituje njena zdravstvena ispravnost korak po korak, odnosno koji tačno parametri se ispituju da izostaju, odnosno da su u određenim graničnim vrednostima?
U Odeljenju za kozmetologiju Instituta za javno zdravlje kažu da se ispituju organoleptički parametri, procenjuju podaci na pakovanju da li su pogodni za deklaraciju, vrše se fizičko-hemijska ispitivanja, PH vrednost, sadržaj teških metala, olova, nikl, kadmijum i hrom i obezbeđuju mikrobiološku čistoću.
Vrh ledenog brega kozmetike koja sadrži azbest koju Amerikanci koriste za dobijanje raka je bebi puder kompanije Džonson i Džonson. Američki sudovi su dodijelili milionsku odštetu klijentima mezotelioma koji tvrde da su oboljeli od smrtonosnog raka jer su godinama koristili puder za bebe kao dio svoje kozmetičke rutine, ali je kompanija pronašla način da ga se riješi i isplati odštetu u način koji je preneo obaveze plaćanja na drugo preduzeće, koje je potom proglasilo stečaj. Međutim, Džonson i Džonsonov puder za bebe je povučen sa američkog tržišta , iako proizvođač nikada nije priznao da sadrži azbest zajedno sa talkom koji je završiona bebinoj koži i telima hiljada žena.
U ovim sudskim slučajevima bilo je još skandaloznije saznati da je Džonson i Džonson, kompanija izgrađena na poverenju majki i sa reputacijom brige o porodici, 1971. godine sprovela studije o tome kako azbest utiče na ljudsko telo, uključujući Afroamerički zatvorenici., u zatvoru Holmesburg u Pitsburgu, Pensilvanija .
Za ove eksperimente, dermatolog, dr Albert Kligman , angažovan je da regrutuje zatvorenike iz gore navedenog zatvora koji su primili injekciju potencijalno kancerogenog azbesta u donji deo leđa, zajedno sa injekcijom talka. Kligman je trebalo da otkrije efekte talka i efekte azbesta. Umro je 2010. godine i nikada nije priznao bilo kakvu neetičnost u vezi sa eksperimentima, koji su skandalizovali američku javnost otkako su objavljeni na sudu. Ali kompanija e priznala da je takav eksperiment sproveden na zatvorenicima u Pensilvaniji, izvinjavajući se zbog toga, ali uz opravdanje da su u to vreme takvi eksperimenti u kojima se ignorisalo ljudsko dostojanstvo bili medicinski i društveno prihvatljivi i standardni.
Daleko od toga da je to jedina kompanija koja se suočava sa uvođenjem azbesta u svoje proizvode. Božićna kupovina u lancu Kler u Sjedinjenim Državama pre nekoliko godina otkrila je skandal. Naime, u delu njihove kozmetike namenjene deci , odnosno u senkama za decu, upakovanim u šarene etikete, u prahu koji je trebalo da završi na kapcima devojčica, otkriven je azbest .. Američka uprava za hranu i lekove (FDA) odmah je objavila upozorenje. Oni su izdali saopštenje u kojem su obavestili američke građane da u šminki za decu ima azbesta i apelovali da ih ne kupuju. Ali ozbiljna mana u celom procesu izašla je na videlo – FDA nema moć da naredi kozmetičkim prodavnicama u Sjedinjenim Državama da povuku takve proizvode, ali će se to dogoditi samo ako ih same prodavnice dobrovoljno uklone sa svojih polica.
Kurir.rs/Sloboden Pečat