DETALJNI VODIČ: Evo koje srednje škole i fakulteti u Srbiji su najpopularniji! Jedno zanimanje posle srednje donosi i dobru ZARADU
Najpopularnije su gimnazije, srednje medicinske i elektrotehničke škole, a malo je interesovanje za zanate koji su veoma dobro plaćeni. Posle srednje se najviše upisuju medicina, farmacija i elektrotehnika
Mali maturanti i svršeni srednjoškolci u ovom periodu nalaze se pred velikim izazovom - koju srednju školu, odnosno fakultet odabrati, u kom pravcu nastaviti školovanje.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, kaže za Kurir da je dosadašnja praksa u Srbiji pokazala da se učenici osmih razreda najradije opredeljuju za srednje škole zdravstvenih struka.
- Odlični đaci i vukovci sa ostvarenih 96 poena upisuju opšti smer u medicinskim školama, na drugom mestu je farmaceutski tehničar, zatim laboratorijski tehničar, a onda i medicinska sestra. Naši đaci upisuju škole iz elektrostruke, a najpopularniji smerovi su administrator mreže i tehničar za informacione tehnologije - navodi Antić i dodaje:
- Na trećem mestu su ekonomske škole, pravne i ugostiteljske. Tu je nesumnjivo najtraženiji smer poslovni administrator, koji je zadužen za obavljanje svih poslova u okviru firme. Odmah iz ovog smera su ekonomski tehničar i kulinarski tehničar.
Prema njegovim rečima, u manjim gradovima deca dosta upisuju gimnazije i tu prolaze već sa 50 poena.
- Međutim, đaci koji se odluče za gimnaziju treba da budu svesni toga da nakon srednje škole moraju na studije kako bi se osposobili za zanimanje kojim žele da se bave. U većim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca gimnazije su na prvom mestu popularnih škola.
U Beogradu najveće interesovanje je za Treću beogradsku gimnaziju, zatim Četrnaestu, pa onda Devetu beogradsku. Posle njih dolaze i elektronske struke sa smerovima administrator mreže, a onda iza njih su i medicinske struke. Problem koji se iz generacije u generaciju proteže godinama unazad je mala zainteresovanost za stručne škole koje pružaju zanimanje u vidu zanata - kaže Antić:
- Iako smo u našoj zemlji trenutno u deficitu majstora, odziv za ove vrste škola je jako slab. Zanati su nekada bili veoma popularni, danas su i jako dobro plaćeni, a retko ko od đaka dođe na ideju da upiše neku od građevinskih, mašinskih struka - bravara, zavarivača, auto-mehaničara. Kako je odziv sve manji, imaćemo i većih problema u potrazi za majstorima.
Pravilo je da onaj ko upiše gimnaziju ima još četiri godine da razmisli čime želi da se bavi, ali isto tako ni za one koji se odluče za srednju stručnu školu krajnji put nije definisan.
- Đaci uglavnom nastavljaju put kojim su krenuli. Tako, na primer, oni koji su išli u medicinske škole upisuju medicinski fakultet, farmaciju ili višu medicinsku školu. Takođe, veliki broj gimnazijalaca posle srednje upiše medicinu ili elektrotehniku, dok se ostali studenti opredeljuju za širok izbor fakulteta i profesija u našim gradovima.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
Bonus video: