NOVO ŽARIŠTE Finska 12. maja traži prijem u NATO! Da li prekršeno obećanje vodi Evropu u novi rat?

Shutterstock

Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 65 odsto Finaca i 57 odsto Šveđana želi da se njihove zemlje priključe NATO

Potpuni zaokret... Sana Marin, premijerka Finskefoto: AP

Rat u Ukrajini još besni svom snagom, a Evropi preti novi oružani sukob nakon najava iz Finske da će ova skandinavska zemlja, uprkos upozorenjima iz Rusije, 12. maja zvanično podneti zahtev za članstvo u NATO! Kako navode izvori bliski vlastima u Helsinkiju, predsednik Finske Sauli Niniste će narednog četvrtka i zvanično objaviti spremnost ove skandinavske zemlje da postane deo Alijanse.

Topao doček

Tog dana će se političke stranke dati odobrenje za podnošenje zahteva za prijem u članstvo koji se očekuje na samitu NATO u junu, objavio je uticajni finski dnevnik Iltalehti. Nekoliko dana posle Finske, zahtev za prijem u NATO uputiće i Švedska. Obe skandinavske zemlje bile su neutralne posle Drugog svetskog rata, a do promene u stavu javnog mnjenja došlo je nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Želi u Moskvu... Papa Franjafoto: Giuseppe Lami / Zuma Press / Profimedia

Papa Franja iznenadio sa izjavom

Lajanje NATO pred vratima Rusije možda dovelo do invazije

Papa Franja, poglavar Katoličke crkve, dao je po mnogima neočekivanu izjavu rekavši da je "lajanje NATO pred vratima Rusije možda dovelo do invazije Vladimira Putina na Ukrajinu", piše portal Politiko. Papa je dodao da je ponudio da se sastane s ruskim predsednikom u Moskvi. U intervjuu italijanskom listu Korijere dela sera, papa Franja se osvrnuo na agresiju Rusije na njenog suseda i rekao da, iako možda ne bi išao toliko daleko da kaže da je prisustvo NATO u obližnjim zemljama isprovociralo Moskvu, ali da je ono možda olakšalo odluku o invaziji. Sveta stolica od sredine marta traži sastanak s Putinom u Moskvi, naveo je papa. - Naravno da nam je bio potreban vođa Kremlja da odredi vremenski okvir sastanka. Još nismo dobili nikakav odgovor i još uvek pokušavamo, mada se bojim da Putin ne može i ne želi da se održi taj sastanak u ovom trenutku. Od početka invazije na Ukrajinu, papa Franja je u više navrata kritikovao rusku invaziju, izbegavajući eksplicitno da imenuje Putina, u skladu sa spoljnom politikom Vatikana da drži otvorena vrata za mogući dijalog.

Finska i Švedska su, uprkos bliskim kontaktima sa Alijansom, do sada izbegavale da postanu punopravne članice kako ne bi provocirale Rusiju, zemlju s kojom su kroz istoriju u više navrata ratovale. Iz Rusije su stigla oštra upozorenja nakon najave iz Helsinkija. Aleksandar Gruško, zamenik ruskog šefa diplomatije, rekao je da će se Finska suočiti sa "najnepoželjnijim posledicama", dok je poslanik Vladimir Džabarov istakao da će finski zahtev za članstvo u NATO "značiti uništenje zemlje".

I Rusija kršila obećanja:

Potpisali da nikad neće ugroziti suverenitet Ukrajine

I Rusija je kršila obećanja data nakon raspada SSSR, pa je tako 1994. godine zvanična Moskva potpisala da nikad neće narušiti suverenitet Ukrajine. Tada su zvaničnici u Kijevu odlučili da se odreknu 1.900 nuklearnih bojevih glava, zahvaljujući kojima su bili treća nuklearna sila na svetu, a zauzvrat su tražili zvanično obećanje Rusije da nikad neće ugroziti njihov suverenitet. Sporazum je potpisan 1994. u Budimpešti, a sponzori su bili SAD i Velika Britanija. Tokom naredne dve godine Ukrajina je predala Rusiji sve nuklearno naoružanje. Uprkos tome, zvanična Moskva je 2014. preuzela Krim, a ove godine je priznala Donjeck i Lugansk i napala ukrajinsku teritoriju.

Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 65 odsto Finaca i 57 odsto Šveđana želi da se njihove zemlje priključe NATO. Nemački kancelar Olaf Šolc sastao se u ponedeljak u Berlinu s premijerkama Finske i Švedske Sanom Marin i Magdalenom Anderson dajući punu podršku Berlina za proširenje NATO. - Ako odluče da podnesu zahtev za članstvo, Finska i Švedska će biti toplo dočekane i očekujem da se taj proces brzo završi - rekao je Jens Stoltenberg, gensek NATO. Namera Ukrajine da uđe u NATO jedan je od razloga za pokretanje ruske invazije, a ulaskom Finske u Alijansu, granica između Ruske Federacije i zemalja članica NATO bi se produžila za novih 1.300 kilometara. Širenje NATO na istok posle raspada SSSR veliki je trn u oku zvaničnicima u Kremlju. U Moskvi tvrde da je nakon ujedinjenja Nemačke iz Vašingtona obećano da se NATO neće širiti ka ruskim granicama i da neće primati nekadašnje članice Varšavskog pakta i da je to obećanje prekršeno.

Reagovanje Kine

Na društvenim mrežama veliku pažnju je privukla poruka Džao Liđena, zamenika direktora sektora za informisanje ministarstva inostranih poslova Kine. On je objavio mapu Evrope iz 1990, na kojoj se vidi podela Starog kontinenta na dva bloka NATO i Varšavski pakt. Na drugoj, aktuelnoj mapi vidi se koliko se NATO proširio na istok u poslednjih 30 godina. Uz mape je objavio i zanimljivu poruku:

ČINJENICE: Crtice iz istorije

- Švedska politiku neutralnosti sprovodi još od početka 19. veka. Tokom Drugog svetskog rata rekla je ne nacizmu i delila je vojne i obaveštajne podatke sa saveznicima

- Finska je menjala strane. Nakon što je bila deo Ruskog carstva, izborila se za nezavisnost 1917. tokom revolucije u Rusiji. Staljin je izvršio invaziju i Finska je pomagala nacistima, da bi kasnije promenila stranu. Posle rata Finska je proglasila neutralnost uz garancije SSSR

"Ni za inč se NATO neće proširiti ka istoku", navodi se u memorandumu razgovora između Džejmsa Bejkera, bivšeg državnog sekretara SAT, i Mihaila Gorbačova, bivšeg lidera SSSR, održanog u Moskvi 9. februara 1990.

TAGOVI