BEOGRAD - Nije do Tita već do nas! Mi Čačani smo kontraši i ponosimo se time, glasi samo jedan od brojnih komentara koji su usledili na tekst o Titu i gradu Čačku koji maršal iz nekog razloga nije podnosio.
Iako su od smrti Josipa Broza prošle čak 42 godine, on je očigledno i dalje tema koja intrigira ljude u Srbiji.
Mnogi su ga voleli, mnogi mrzeli ali niko ni do danas očigledno nije ravnodušan na pomen njegovog imena pa je tako juče objavljeni tekst...
... izazvao neverovatan odziv među čitaocima Kurira posle čega se u komentarima razvila vrlo živa polemika.
Osim Čačana odmah su se javili i čitaoci iz drugih gradova širom Srbije koji tvrde da maršal ni kod njih nije bio...
Onda su se javili i Kraljevčani, Lozničani....
Deo čitalaca izneo je tvrdnju da je Broz mrzeo sve što je srpsko, a jedan od duhovitijih komentara bio je i onaj da je jedini grad u Jugi koji nije mogao da nosi epitet Titov bio Jajce!
Priča o još 2 grada: Mrzeo je i nas!
Ako je verovati čaršijskim pričama, Tito je podjednako kao i Čačak mrzeo i Valjevo zbog četničkog nasleđa...
Il’ je do Leke il’ do srpskih kraljeva! Kraljevčani imaju svoje objašnjenje
Kad je reč o Kraljevu, samo njegovo ime asocira na sve što nije komunizam a tome svedoče i suve istorijske činjenice.
Najstarije poznato ime naselja, za koje postoji pisani izvor, bilo je Rudo Polje. Pod tim imenom se pominje još 1476. u turskom katastarskom popisu Smederevskog sandžaka.
Nakon dolaska Turaka na prostore današnjeg Kraljeva i okoline osvajači su jednostavno preveli ime na turski jezik, što glasi Karan Ovasi. Narod je to pojednostavljeno izgovarao Karanovac. Isti naziv zabeležen je i u popisu iz 1528, a zatim se javljala dvojnost naziva, te se 1576. u različitim izvorima navodi kao Rudo Polje ili kao Karanovac.
Na molbu meštana Karanovca, nakon krunisanja Milana Obrenovića za kralja u manastiru Žiča, ime grada Ukazom je promenjeno u Kraljevo 19. aprila 1882. Naziv se zadržao do posle Drugog svetskog rata, a 6. jula 1949. preimenovano je u Rankovićevo, po Aleksandru Rankoviću i taj naziv nosilo je do 8. januara 1955. godine, kada je vraćeno ime Kraljevo.
Na grbu grada stoji 7 kruna, što simbolizuje sedam krunisanja kraljeva u Manastiru Žiča, koji se nalazi na 5 km od centra grada.
Da l’ je do srpskih kraljeva ili do Leke Rankovića, ali žitelji tog grada tvrde da ni oni maršalu nisu bili pri srcu...
Kako je puklo kumstvo Tita i Leke i kako je smenjen
Smena Aleksandra Rankovića s mesta potpredsednika SFRJ i potpuno uklanjanje iz političkog života nisu mogli da se obave bez podrške srpskih komunista, čiji je Leka bio najistaknutiji član.
Bojan Dimitrijević, naučni savetnik i autor knjige "Ranković - drugi čovek", rekao je pore dve godine za Blic da je Tito dugo zazirao od smene Rankovića zbog toga što se plašio reakcije srpskih komunista. Ali tamo je saveznike, kaže Dimitrijević, našao neverovatno brzo i lako.
Teško je proceniti kada tačno započinje zavera protiv Rankovića. Ranković kao da nije imao želje ni afiniteta da umesto Tita centralizuje Jugoslaviju. To je očigledno Tito primetio i procenio da je bolje da zadrži neprikosnoven autoritet u državi i partiji, podržavajući suprotne tendencije jačanja republika. Takva tendencija dolazila je iz Slovenije i Hrvatske...
... Sasvim sigurno da jedan broj ličnosti u vrhu partije nije podnosio Rankovićevu čvrstu kadrovsku ruku. Pogibija Slobodana Penezića Krcuna 1964. godine je značajna jer je Ranković tako izgubio beskompromisnog saradnika koga su se plašili kolebljivi kadrovi iz srpske partije. Sa Krcunom u životu, Brionski plenum bi značajno teže bio organizovan jer on nije imao zadršku i svakom je govorio šta misli, pa u pojedinim prilikama i samom Titu. Da li je Penezić nastradao slučajno ili kao posledica zavere ili kombinacijom obe ove okolnosti, tek Ranković je tako izgubio svog vernog saradnika. Rankovićev sin Slobodan kaže da je to bio jedini slučaj kada je video svog oca da plače.
Kurir.rs/SĐP/Wikipedia