Odmah po povratku iz Berlina i sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i ministarkom soljnih poslova Analenom Berbok, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa ministarkom odbrane Nemačke Kristin Lambreht. U nefomralnom delu posete Berlinu predsednik Vučić imao je večeru sa Miroslavom Lajčakom specijalnim izaslanikom EU za dijalog i Aljbinom Kuritijem, predsednikom privremenih prištinskih institucija.
Iako je Kurti istakao da je spreman za konstruktivne predloge u dijalogu, nije propustio priliku da traži međusobno priznanje, ponovio je da ga ne zanima inicijativa Otvoreni Balkan, ali je i najavio da će tzv. Kosovo ubrzo predati aplikaciju za članstvo u Savetu Evrope, kao i u Partnerstvu za mir.
Šta može da se očekuje od razgovora u Nemačkoj i nastavka dijaloga sa Kurtijem 13. maja? Da li će Olaf Šolc uspeti da odblokira dijalog i postigne kompromis koji nije uspela ni Angela Merkel? Kakav je odnos Šolca prema Srbiji? Da li možemo verovati da ulazak Srbije u EU neće biti samo fatamorgana?
Na sva ova pitanja odgovor su dali u emisiji Usijanje na Kurir televiziji urednik političke rubrike u Dnevnom listu "Politika" Bojan Bilbija i istraživač organizacije "Novi treći put" Dragoslav Rašeta.
- Predsednik Vučić je možda imao tremu jer se ozbiljno pripremao za taj susret. Očekivanja su bila poštovanje prema Srbiji, a ja smatram da su predsednika Vučiža vrlo pažljivo slušali i mislim da je preneo važne poruke. Koliko sam video, kancelar Šolc je konstatovao susret kao dobar put i to je jako važno. Niko neće da iskazuje neko nepoštovanje na takvim sastancima, te vrste pritiska ne funkcionišu. Kada kamere nisu prisutne, mnogo se detaljnije razgovara. Svi pritisci koji dolaze stižu sa drugih adresa, evo npr iz Prištine i Crne Gore. Poslednja stvar je Kurtijeva namera da ide u Savet Evrope - rekao je Bilbija.
Rašeta smatra da koji god put Srbija izabere, da je očekuju posledice.
- Znaju u kakvoj je poziciji Beograd, vidimo da nema tog pritiska koji se konstatno spominje. Postoje posledice za Srbije, koji god put da izabere. Mislim da je i ukrajinsko pitanje bilo glavno na tom sastanku, iako se nije puno govorilo o tome na konferenciji za štampu. Pokušavaju da eliminišu uticaj Rusije. Mislim da je manje bitno koje će sankcije Srbija da uvodi već kakvu ćemo politiku voditi. Saradnja sa SAD je jedan od strateških ciljeva - kaže Rašeta.
Bonus video: