KAKO ĆE NAM NEMAČKA POMOĆI DA PREŽIVIMO Stručnjaci: Berlin ima INTERESA na našim prostorima, OVO JE KLJUČNA PORUKA
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je posle razgovora sa nemačkom ministarkom odbrane Kristin Lambreht da bez Nemačke ne možemo, ne samo da napredujemo, već da ne možemo ni da preživimo, te da će nam je u ovakvoj situaciji koja pogađa celu Evropu trebati podrška i Nemačke i evropskih partnera.
O tome šta se može zaključiti iz ovih učestalih sastanaka sa evropskim zvaničnicima, koja vrsta pritiska je u pritanju i koliko su teški razgovori u momentu sukoba u Ukrajini analizirali su u Jutarnjem programu Kurir televizije programski direktor Novog trećeg puta Dimitrije Milić i politički analitičar Vladimir Dobrosavljević.
Dobrosavljević smatra da je Nemačka naš najveći spoljnotrgovinski partner i da se vidi kontinuitet nemačke politike na našim prostorima.
- Mi imamo osnovne smernice šta bi trebalo da budu naši interesi, oni su fokusirani na region. Naš glavni privredni partner je EU, Nemačka je naš najveći spoljnotrgovinski partner. Cilj nam je da naša ekonomija ostane konkurentna. Situacija nije laka, ovo bi mogla da bude prva godina gde će recesija zahvatiti EU, SAD i Rusiju. Moramo ostati što manje oštećeni u ovoj situaciji. Moramo biti svesni da smo i u regionu gde razne zemlje imaju svoj uticaj. Francuska i Nemačka imaju interesa na našem prostoru. Vidim kontinuitet nemačke politike na ovim prostorima, šalju poruku da našu zemlju neće zaboraviti - rekao je Dobrosavljević gostujući u Jutarnjem programu Kurir televizije.
Na pitanje voditelja Gorana Anđelkovića i Olje Lazarević kakav je put srbije ka EU, Milić kaže da je naša zemlja jasno pozicionirana.
- Sa jedne strane ni Nemačka nije u idealnom položaju. Kada dođe do ovog vida sukoba i polarizacije onda i Nemačka mora da menja svoju politiku. To se tiče energenata, da više ulaže u odbranu i da menja spoljnu politiku. Mi smo se jasno pozicionirali i to je i ministarka rekla u svojoj izjavi. Ne treba mešati sadašnje sankcije sa sankcije iz devedesetih godina, ove sankcije su fokusirane na određene sektore i kompanije. 2014 godine kada je bio problem sa Krimom, Srbija nije uvela sankcije i od tada se naša politika ne poklapa sa evropskom. Kako je sada polarizacija veća, tako su i očekivanja veća. Sankcije su i sve veće u odnosu na predhodne, sledeća stavka tu je nafta - izjavio je Milić.
Kurir.rs
Bonus video: