Nekako je ustaljeno u narodu da Nikoljdan vezujemo za post, što je i pravilno, a Đurđevdan isključivo za mrsnu hranu.
Ako se pitate zašto je tako odgovor je veoma jednostavan. Po pravilu ako, Đurđevdan pada u sredu ili petak, slava bi trebalo da bude posna. Međutim postoji izuzetak, koji često bude pravilo. Prva sedmica posle Vaskrsa naziva se Svetla nedelja, koja se smatra produžetkom praznika. Ova nedelja naziva se i trapava sedmica tokom koje se ne poste ni sreda ni petak.
Da je Đurđevdan kojim slučajem pao u prošloj nedelji, pa čak i u petak, slava bi definitivno bila mrsna. Međutim, kako je slava ipak nekoliko dana kasnije, ovo pravilo ne može da bude opravdan izgovor.
Isto važi i za druge slave, nakon četiri velika posta, kada se post završi, sledeća nedelja je trapava nedelja i tada se jede samo mrsna hrana.
Prema predanju, kada je slava, ne gleda se da li je svetac živ ili mrtav, jer se na dan slave žito osveštava za pokojne pretke porodice, a ne za sveca. S druge strane, Bog ne pravi razliku između živog ili mrtvog sveca, jer nas je veronauka naučila da kada čovek premine, njegova duša nastavi da živi, tako da su pred Bogom svi živi.
Kada je u pitanju sveća zlatno je pravilo da bude od voska, a ne od parafina.
(Kurir.rs/ Najžena)
Bonus video: