DOKTORKA SUZANA OTKRILA ŠTA LEKARE NAJVIŠE NERVIRA KOD PACIJENATA: Ovo ne treba da radite u ordinaciji
Kažu da je odnos lekara i pacijenta jednako važan kao i bilo koji drugi privatan odnos, ali postoje stvari koje doktori ne podnose kada je reč o ponašanju ljudi.
Oni su otkrili šta ne bi trebalo da radite u njihovoj ordinaciji. Naime, čim nas nešto zaboli ili osećamo neke simtpome, brže bolje posežemo za potragom na Guglu. Lekari ističu da treba da istražite i da budete informisani, ali da nikako ne dopustite da Gugl vlada vašim razumom.
- Potražite savete na internetu kako biste se edukovali, ali nemojte da dolazite uvereni da ste već sami sebi uspešno postavili dijagnozu. Imam ogromno poštovanje prema pacijentu i razumevanju njegovog sopstvenog tela, a lekari u određenoj meri moraju da sarađuju sa pacijentima. Pretvarati se da obe strane doprinose donošenju jednako vrednih informacija je nerealno. S vremena na vreme neko dođe sa ubeđenjem da mu je potrebna magnetna rezonanca zbog nečega ili smatra da mu treba taj i taj lek za lečenje toga i toga i moram da kažem: 'Polako, idemo da razgovaramo o tebi i tvojim simptomima' - kaže dr Suzana Koven, piše Mondo.
Informacije sa društvenih mreža
Mnogi ljudi gledaju raznorazne trikove, savete i iskustva na društvenim mrežama. Ukoliko neko koristi neki lek ili proizvod za određeni problem, to ne znači da on svakome odgovara. Lekari ističu da se često suočavaju sa pacijentima koji kažu da su koristili lek za koji su saznali putem društvenih mreža.
"Moje područje medicine možda je najpodložnije istraživanjima i samodijagnozama putem Instagrama i TikTok-a, a sve to pre same posete lekaru. Moj savet pacijentima je da nikada ne govore lekarima: 'Pročitala sam na Instagramu da ne treba da koristim ovaj lek' ili 'Pratim jednog influensera koji kaže da ne koristim to'. Doktori ne vole to da čuju jer se samim tim njihovo znanje i iskustvo stavlja pod znak pitanja", kaže dermatolog Noren Galaria.
Nije svačije iskustvo isto jer ne može svačiji organizam da odgovori isto na određenu bolest ili simptome. Lekari kažu da ih pacijenti često pitaju da li će proći isto kao njihova sestra, brat, ujak, strina, poznanik. Sve to, stvara anksioznost i napade panike.
"Ako provodite sate kopajući po tuđim iskustvima, činite sebi medveđu uslugu. Često dobijene informacije mogu navesti pacijente da poveruju da je mali problem nešto mnogo strašnije. Dolaze u strahu, imaju anksioznost, a vrlo često i napade panike", rekla je dr Darla Klokeid.
(Kurir.rs/Mondo)