Na teritoriji Srbije naručioci ubistava kao izvršioce mahom angažuju golobrade mladiće, koji iza sebe imaju niz lakših krivičlnih dela i čije usloge plačaju relativno malo. Da je to načelno pravilo pokazalo se još jednom kada je uhapšen Stefan M., dvadesettrogodišnjak iz Kraljeva, koji je osumnjičen da je 28. aprila ubio Luku Žižića u kafiću "Ritual" na Novom Beogradu, piše Blic.
Mladom Kraljevčaninu ovo nije prvo krivično delo, terećen je za krađu, neovlašćeni proizvodnji i stavljanje u promet opojnih droga, tešku telesnu povredu, ugrožavanje sigurnosti, napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila, ugrožavanje javnog saobraćaja, nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
Zbog sumnje da je ubio Aleksandra Šarca na parkingu tržnog centra na Novom Beogradu, prošle godine je uhapšen još jedan Kraljevčanin Lazar I. (24). Ono što je takođe zanimljivo je da su obojica iz siromašnog naselja Ribnica u Kraljevu.
I u njegovom dosijeo slična dela kao Stefanovom krađe, teške krađe, nelegalno držanje oružja, nanošenje lakih telesnih povreda. Uglavnom je obijao trafike i krao vozila. Jednom prilikom je izbo čoveka nožem jer je želeo da uđe u toalet pre njega.
Prema rečima kriminologa Dobrivoja Radovanovića, praksa gotovo stoprocentno potvrđuje teoriju, a prema njoj je ovakav profil klasičan primer kriminala u Srbiji.
- Prave profesionalne ubice na teritorije Srbije ne postoje, čak ni na teritoriji bivše Jugoslavije. To su obučeni i školovani ljudi, ono što se u kriminalu može smatrati elitom. Ovi kod nas su obični obučeni pucači, koji rade za sitne pare, za male ili velike dilere droge, koji su se u prošlosti bavili različitim sitnim kriminalnim delima, te se s toga i ne mogu približiti pravim profesionalnim ubicama svetskog ili evropskog ranga - navodi sagovornik i dodaje da je takva i cena njihovih "usluga":
"Ovo je klasičan primer kriminala u Srbiji. Deca, mladići iz zapuštenih porodica, kad kažem zapuštenih mislim na one gde su deca zapostavljena, gde se ne vodi računa o njima, često to podrazumeva i siromaštvo."
ma ko da se brine i zato postaju lak plen naručioca dela, lako ih je nagovoriti, ne koštaju mnogo i, najčešće, nemaju nikakvu zaštitu, niti je ikoga briga da li će na kraju biti uhapšeni, jedino što je zaista važno jeste da o nalogodavcima ne progovore.
- Kako u Srbiji nema kvalitetne socijalne zaštite, a porodice iz kojih najčešće mladi prestupnici dolaze jesu zapuštene, nemaju novčanu pomoć, niti ima stručnjaka koji znaju da saniraju takve stvari - kaže Radovanović i naglašava da po učinjenom prvom delu oni postaju još lakši plen za ozbiljnije kriminalne grupe, koje ih kasnije angažuju kao izvršioce krivičnih dela:
Takvi dečaci počinju vrlo rano da se bave sitnim prestupima, policija ih registruje, privede ih jednom, drugi, treći put, pa ih izvedu na sud i oni već postaju stigmatizovani, obeleženi prestupnici, odnosno ljudi obeleženi za takiav sistem ponašanja. Postepeno u tim uslovima menjaju svoje vrednosne sisteme, ako su ih uopšte imali. Počinju da odbacuju sve vrednosti oko sebe i priklanjaju se nekim većim klanovima. Skoro nikad ne ostano solo kriminalci, imaju partnere, grupe, počnu da rade za krupnije šefove kriminalnih grupa, dilere, trgovce ljudima i rade, između ostalog, ubistva, ali rade i klasinčno nasilje i sve za relativno sitne pare."
Kako navodi Radovanović, upravo je to profil klasičnog kriminalca u Srbiji.
"I to je otprilike slika klasičnog kriminalca u Srbiji. To je u suštini zapušten sloj ljudi koji nije u fokusu interesovanja nikakvih naših službi. Rad sa njima je od danas do sutra, hapsimo ih, puštamo, sudimo im, puštamo ih na uslovne otpuste, prolaze sa manjim kaznama, onda ponavljaju to i stvara se beskrajan krug relativno sitnog kriminala, podvlačim relativno, jer nemojmo zaboraviti da Srbija ima vrlo krupan organizovan kriminal."
Kurir.rs/Blic
bonus video: