Denis Prokopenko, ime je koje smo imali priliku čuti mnogo puta od početka rata u Ukrajini i opsade Marijupolja, grada na Azovskom moru u regiji Donbas, koja je usledila nedugo nakon početka ruske operacije. U više navrata smo mogli videti njegove videoporuke, budući da je Azov vrlo aktivan na društvenim mrežama, gde je tokom desetonedeljne bitke za Marijupolj objavljivao razne snimke vezane za borbu protiv ruskih i proruskih snaga.
Prokopenko je, doduše, donekle ostao u senci svog zamenika Svjatoslava Palamara zvanog Kalina, koji je puno eksponiraniji na društvenim mrežama. Ali i jedan i drugi poslednjih dana šalju očajničke apele svetu da se organizuje izvlačenje civila, ali i njihovih vojnika iz Azovstala gde su ostali blokirani.
- Već dva dana neprijatelj ulazi na teritoriju čeličane. Vode se teške, krvave bitke. Ponosan sam na svoje vojnike koji preduzimaju nadljudske napore da se odupru naletima neprijatelja. Zahvaljujem celom svetu na ogromnoj podršci borcima Marijupolja. Situacija je ekstremno teška, ali nastavljamo da izvršavamo zapovesti i branimo Azovstalj - poručio je Prokopenko u videoporuci u sredu.
S obzirom na to da ruska vojska posledjih dana, uz separatističke snage iz Donbasa i čečenske kadirovce, besomučno bombarduje i u isto vreme juriša na Azovstal, a prema poslednjim izveštajima uspela je i da uđe na područje velike čeličane, ako ne i u razgranatu mrežu podzemnih tunela i bunkera u kojoj su Prokopenkovi vojnici našli svoje poslednje uporište, to bi mu mogla biti i poslednja poruka.
Ruske snage su, podsetimo, nastavile sa silovitim napadima na Azovstal odmah nakon što je nekoliko stotina civila evakuisano humanitarnim konvojima u organizaciji UN i Crvenog krsta. Ukrajinski vojnici odbili su ruski poziv na predaju odlučni da poginu u borbi ili umru od gladi u opkoljenim katakombama Azovstala radije nego da se nadaju ruskoj milosti.
Ali, ko je u stvari njihov zapovednik Prokopenko? To je pitanje, naravno, neodvojivo od onog drugog - šta je u stvari bataljon koji je u međuvremenu postao pukovnija Azov.
Njega od početka rata u Ukrajini 2014, odnosno od njihovog osnivanja te godine prati reputacija neonacističke paravojne formacije.
Ne bez osnove, jer, kako smo već pisali, osnovali su je navijački ultrasi fudbalskog kluba Metalist Harkov i članovi ekstremno desničarskih organizacija Socijalno-nacionalni skup i Patriot Ukrajine, koje su se kasnije ujedinile u ekstremističku stranku Desni sektor - koja na poslednjim izborima nije uspela da pređe izborni prag.
Osnivač i prvi zapovednik Azova je Andrij Bilecki, član Patriota Ukrajine i bivši zastupnik ukrajinskog parlamenta, najzloglasniji po tome što je 2010. navodno izjavio da je "nacionalna misija Ukrajine da vodi bele rase sveta u konačnom pohodu protiv podljudi vođenih Semitima".
Bilecki, doduše, poriče da je to rekao, a u intervjuu 2018. rekao je da vidi Izrael i Japan kao model za razvoj Ukrajine. Nema sumnje da ih je istaknuo, među ostalim, zbog njihove etničke homogenosti, ali Izrael je svakako neobičan uzor za navodnog neonacistu.
Kao jedan od snažnijih dokaza neonacističke orijentacije bataljona Azov često se navodi grb koji je pokupio od Patriota Ukrajine, koji sadrži stilizovanu verziju Wolfsangela (vučja kuka), simbola koji su koristile nacističke SS jedinice u Drugom svetskom ratu, kao i neonacisti do danas.
Azov pak tvrdi da njihov simbol nema veze s Wolfsangelom, već predstavlja prva slova slogana "Nacionalna ideja" (kuka u simbolu preoblikovana je tako da izgleda kao slovo N), iako je njihovo objašnjenje uglavnom, blago rečeno, dočekano sa skepsom, piše hrvatski poratl index.hr.
Denis Prokopenko je postao zapovednik pukovnije Azov 2017, nakon odlaska originalnog vođstva. Ovaj 30-godišnjak finskog porekla u mladosti je takođe bio pripadnik navijačkih ultrasa Dinamo Kijeva. Tada je dobio nadimak Redis.
Prokopenkov deda bio je jedini član porodice koji je preživeo vojnu službu u Sovjetsko-finskom ratu 1939-1940, u kojem je Sovjetski Savez neuspešno pokušao osvojiti tu zemlju, ali je uspo okupirati i anektirati Istočnu Kareliju, odakle je i on poreklom.
Diplomirao je germansku filologiju u Kijevu, a Azovu se pridružio od samog početka 2014, nakon što je sudelovao u masovnim antiruskim i prozapadnim protestima na kijevskom Majdanu, koji su rezultirali svrgavanjem predsednika Viktora Janukoviča i ruskom aneksijom Krima i invazijom na Donbas.
- Osećam se kao da sam nastavio isti rat, samo na drugom delu fronta, rat protiv okupacijskog režima iz Kremlja. Moj deda je imao tako strašnu mržnju prema komunizmu, prema boljševizmu, prema Sovjetima... Možete li zamisliti kako je izgubiti porodicu? Mislim, stradala su mu sva braća, rodbina... - rekao je Prokopenko u jednom intervjuu.
Prokopenku se, pored sve negativne reputacije koju Azov ima, ne pripisuju ni nacistička retorika ni ratni zločini. Jedini incident koji se veže uz njega je onaj iz 2019. kad je odbio salutirati predsedniku Vladimiru Zelenskom prilikom uručivanja vojnog odličja. Iako je to izazvalo spekulacije da mu nije salutirao iz ideoloških razloga, Azov je naknadno objasnio da njihova pravila ne predviđaju salutiranje političarima, već samo vojnicima, piše Index.hr.
Zelenski mu to očito nije zamerio, jer je Prokopenko 19. marta ove godine odlikovan najvišim vojnim odličjem, Heroja Ukrajine s redom zlatne zvezde, za ličnu hrabrost i herojstvo. A prema neproverenim informacijama, čečenski lider Ramzan Kadirov obećao je nagradu od 500 hiljada dolara za njegovu glavu.
(Kurir.rs/ Index.hr)
Bonus video: