KOSOVO NAM OTIMAJU I ZBOG RUDNOG BOGATSTVA: Rezerve uglja su 12,5 milijardi tona, to bi Srbiji bilo DOVOLJNO ZA 180 GODINA!
Mineralno-sirovinski potencijali na Kosmetu su ekonomski i strateški vredni i značajni, to je realan kapital čija vrednost raste sa sve većom iscrpljenošću mineralnih resursa Evrope, objašnjava akademik Slobodan Vujić iz Rudarskog instituta u Beogradu
Jedan od razloga otimanja Kosova i Metohije jeste i rudno bogatstvo koje se nalazi na toj teritoriji. Međutim, koliko kojih ruda na Kosovu i Metohiji ima nije moguće tačno sagledati, kao ni njihovu vrednost, kaže za Kurir akademik, prof. dr Slobodan Vujić, pomoćnik direktora za nauku Rudarskog instituta u Beogradu.
Dug spisak blaga
- Do 1999. na Kosovu i Metohiji su eksploatisane rude olova, cinka, srebra, zlata, nikla, aluminijuma (boksit), hroma, magnezita, azbesta, kaolina, mineralne sirovine za građevinske materijale, termomineralne vode i ugalj. Registrovane su pojave indijuma, germanijuma, galijuma, talijuma, kadmijuma, kalaja itd. Tokom prošlog stoleća rudnici Stari trg, Novo brdo, Kišnica, Belo brdo, Ajvalija, Badovac, Crnac i dr. proizveli su oko 102 miliona tona polimineralnih ruda olova, cinka, srebra, zlata, kadmijuma, bizmuta. Samo u otkopanoj rudi u Starom trgu sadržano je oko 2,1 milion tona olova, 1,4 miliona tona cinka i oko 3.250 tona srebra. Po rasprostiranju i količinama najznačajniji resurs je ugalj, rasprostire se ispod oko 60 odsto površine teritorije Kosova i Metohije.
Procenjene geološke rezerve su 12,5-14 milijardi tona, ili iskazane u nafti kao energetskom ekvivalentu 2,37-2,65 milijardi tona. Do sada je otkopano uglja oko 241 milion tona ili 1,8 odsto geoloških rezervi - navodi prof. Vujić, koji je rukovodio pisanjem nedavno izašle monografije u izdanju Rudarskog instituta u Beogradu i Geološkog zavoda Srbije "Mineralno-sirovinski kompleks Kosova i Metohije", a u čijem su nastajanju učestvovali 11 autora i četiri recenzenta.
Kako kaže, zbog višedecenijskog izostajanja geoloških istraživanja, sadašnje stanje mineralnih resursa obojenih i plemenitih metala Kosova i Metohije nije pouzdano sagledivo, te nema smisla davati procene o rezervama i eksploatacionom veku.
- S druge strane, procena zasnovana na geološkim indikatorima, iskustvu i našim saznanjima dopušta generalizovan zaključak da je rudna potencijalnost područja Kosova i Metohije velika. Za ugalj, koji je relativno dobro istražen, procenjuje se da su - za sadašnju potrošnju uglja u Srbiji - rezerve dovoljne za 180-200 godina - objašnjava naš sagovornik.
On kaže da su mineralno-sirovinski potencijali na Kosovu i Metohiji ekonomski i strateški vredni i značajni, te da je to realan kapital čija vrednost raste sa sve većom iscrpljenošću mineralnih resursa Evrope.
Veliki kapital
- Rudarstvo je posle Drugog svetskog rata, kao bazna privredna grana, postavilo osnovu razvoja i opšteg napretka zemlje. Sve doprinose rudarstva KiM, kao integrisanog dela rudarstva Srbije, nije moguće iskazati brojevima, rudarstvo je imalo značajnu ulogu u rešavanju demografskih, socijalnih, razvojnih pitanja, doprinosilo je očuvanju suvereniteta zemlje, relaksaciji spoljnotrgovinskog bilansa, ublažavalo osetljivost nacionalne ekonomije na spoljne uticaje. Tu su i nemerljivi doprinosi izgradnji i razvoju industrije na bazi eksploatisanih ruda, putne, elektroenergetske, železničke, stambene, vodoprivredne infrastrukture, ulaganja u zdravstvo, školstvo, kulturu, nauku, izdavaštvo, sport, turizam, arheologiju i dr. - dodaje prof. Vujić.
Upitan da li je rudno bogatstvo jedan od razloga otimanja KiM, kaže da je deo odgovora u činjenici da je stepen iscrpljenosti mineralnih resursa većine evropskih zemalja visok, a suvereniteta i tehnološkog razvoja bez mineralnih sirovina nema.
- Osim ovih elementa, koji neosporno pobuđuju apetit za mineralnim resursima, u slagalici interesa su i geopolitički, vojni, ucenjivački i drugi elementi, koji združeno motivišu otimanje dela teritorije naše zemlje. Neupitno je da braneći svoje resurse branimo nacionalne interese. Neprikosnovenost svojine nalaže da se u rešavanju problema u vezi s KiM ne sme zanemariti podzemni trezor rudnog blaga - kaže prof. Vujić.
Podseća i na ogromna državna ulaganja u izgradnju i razvoj rudarstva na KiM, što je podržano stručnošću, znanjem i stvaralačkom energijom rudarskih, geoloških i stručnjaka drugih struka, pre svega institucija iz Beograda.
- Primer je Rudarski institut u Beogradu, koji je kao strateški nosilac inženjerske kreativne aktivnosti razvoja jugoslovenskog i srpskog rudarstva od 1960. do 2000. bio angažovan na izradi 1.439 projekata za rudnike KiM. Prema projektima Rudarskog instituta otvoreni su i izgrađeni ili kapitalno rekonstruisani svi rudnici na KiM - navodi akademik Vujić.
NE PROPUSTITE
U UTORAK, 10. MAJA, U DNEVNOM IZDANJU KURIRA OČEKUJU VAS DVA POKLONA! DOBIĆETE POKLON IZNENAĐENJA plus dodatak STARS!
Kurir i ovog utorka svoje čitaoce daruje poklonom iznenađenja. Uz dnevno izdanje novina očekuje vas neki od naših poklon iznenađenja.
Kao drugi poklon dobićete dodatak Stars:
Otkrivamo sve što poznati žele da sakriju, vruće vesti i stare tajne, plus čekaju vas ekskluzivni intervjui i paparaco fotke!
Čitajte KURIR!
Kurir.rs / B. K.
Bonus video: