"Nagrada Kustendorfa Drvo života stvarno me je iznenadila. Uzbuđen sam zbog sećanja na nekadašnja druženja, prijateljstva i s Kusturicom i s nekim drugim ljudima. I tako, prođe ti život... Imamo mnogo zajedničkih iskustava Kusturica i ja. Samo odjednom, čovek vidi koliko je godina prošlo, kao da smo nešto izgubili između, a u svem ovom haosu izgubiš se i sam, nestaju prijateljstva, prijatelji, sve se labavi, gubi... A to je ono što drži čoveka, porodicu", kaže u razgovoru za "Kurir" Petar Božović, legenda srpske glumačke scene.
Pričali smo sa njim juče popodne na Mećavniku, gde će primiti nagradu Filmskog i muzičkog festivala Kustendorf Drvo života, nagradu za buduće filmove.
Iza vas je veliki život, velika karijera. Na šta ste najponosniji?
- Nisam uopšte nešto preponosan. Sećam se, kad sam odlazio u osnovnu školu, moja tetka Vida Vlahović, koja me podigla, govorila je "ne kradi, ne laži i ne špijaj". Ja sam mislio da je to lako. Međutim, velika su iskušenja. Pa još kad vidiš kako su se drugi oko tebe snašli, kako su napredovali...
Kažu da živimo u vremenu postistine, postpravde, postistorije, postljudskosti... Sve je post, sve je prošlost.
- Post im mater! Sve ima neko ime, sve neki nazivi, pogledaj samo ovo slikarstvo, sve neke instalacije, neki performansi. Sve što ima drugačije ime, tajanstveno zvuči. Imaš instalacije, grejna tela u kupatilu, struju i to prikazuju. To je neka nova stvarnost, ti si slep kod očiju, gluv kod ušiju, stalno te prave glupim. Nije to tako, nego je ovako, šta ti znaš, ne znaš ti ništa.
Kako Petar Božović živi u ovo vreme, za koje Kusturica kaže da nije vreme nego nevreme, zlo doba?
- To je od Andrića još ostalo, uzeto - nevreme... Danas kad za nekoga kažu -probio se, uspeo, svaka mu čast, što je sposoban, pre 30 ili 40 godina taj bi zaradio najmanje 20 godina zatvora. Danas je on idol omladini. Ko neko vreme što su krimosi bili idoli omladini. Vidimo se na nebu, te sahrane, šta da rade deca kad, umesto filmova, imaju te heroje sa ulice. Dame u crnini, crne naočari, najgori američki filmovi...
Kusturica kaže neki dan "sve su nam uzeli, slobodu, samo još zemlju da nam uzmu". Da li će se ponovo, opet, morati u ove planine, kao nekad?
- "Što se ne hće u lance vezati, to se zbježa u ove planine da ginemo i krv prolijevamo." Opet Njegoš. Šta ću ja. Eto.
Danas slavimo, ne čestitah vam, Dan pobede nad fašizmom. Pobedismo li ga?
- Taj fašizam je dobio novo ruho. Đavo nije crn, ima skoro naivna predstava o tome i u srednjovekovnim prikazanjima, oni koji su igrali đavla bili su najskuplje plaćeni jer su gađani jajima, ili dobijali batine. Danas, đavo je u lakovanim cipelama, u belom odelu, našminkan, pored bazena, srećni zagrljeni, ne s jednom devojkom nego sa dve-tri. Sponzori, sponzoruše. Pusti majčinstvo, molim te, čuvaj sise, za koga, pa za nekoga, nemoj dete da te maltretira, nisi ti Bogorodica, drugo je ona. Ali idemo u crkvu, bili smo, videli se u crkvi. Slavite? Naravno. Jao, bože, što vam je žito, bolje no prošle godine. Kao da je ovo poslastičara, hoćete i šlag da vam donesemo, p... vam materina...
Jesu li vremena danas zla, teška, ili smo se mi u jednom trenutku prozlili, postali teški sami sebi i drugima? Šta se to sa nama desilo?
- Ne znam šta se desilo, ali izgleda da smo polako preparirani na nekoj tihoj vatri, nismo ni osetili kad su nam izvadili mozak, kad smo postali prazne čaure koje više nemaju reakciju, delovanje na sve nepravde ovog sveta.
Mudri ljudi kažu je u jednom trenutku nestalo stida iz ljudi, nestalo straha božjeg. A kad toga nema, čovek pomisli da može sve. Šta ostane kad u čoveku nestane stida i božjeg straha?
- Ostane ta ljuštura, jedinka bez identiteta s kojom se, kao s pionima šahovskim, može raditi ko god šta hoće, pomerati ih, oslobađati, demokratizovati, civilizovati, zaštititi ih... To što čine Velika Britanija, ta zla baba čovečanstva, veštica i njen nestašni ubojiti dečko, unuk koji se zove SAD. Pa ne može se, bre, sve topovima. Gde god su došli, sve su zas...li, oslobodiše čitavu Afriku gde god ima nafte i zlata, oslobodiše ih, zavadiše, pa vladaju kako hoće. Pogledajte Arapsko proleće, šta rade, sad bi hteli u Rusiju, da dođu i postave rakete na Crveni trg, još bi bili nezadovoljni.
Ne sećam se da je neko za nama lio suze, kad su nas bombardovali.
- Ima li gore slike od rata u Iraku kada je ceo svet licemerno ćutao? Sad se suze liju za Ukrajinom. Ni za kim drugim. Oni više vole Ukrajinu nego mi? Ne sećam se suze za iračkom, srpskom decom, dve civilizacije su uništili. U Australiji su lovili Aboridžine, u Americi Indijance, oslobodioci...
Sad nama kažu: "Da biste opstali, morate uvesti sankcije Rusiji"...
- Kad je Rusija izdržala još prošli put da joj Crna Gora i Albanija uvođenjem sankcija nanesu udarac kakav nije doživela nikada, ja mislim da na nas neće ni računati. Oni već imaju iskustvo sa Crnom Gorom, sa tako teškim udarcima.
U Crnoj Gori su ponosni na sankcije, rečeno je u Podgorici da je to veliki civilizacijski iskorak.
- Kad su ušli u NATO, izjavio je "Milika" da najzad Crna Gora ulazi u grupu civilizovanih naroda. A on ne zna, eno mu sto metara od njega, na Cetinju, druga štamparija u Evropi, na Obodu, doduše, ona je na ćirilici. Civilizovani? Znači, dosad su bili necivilizovani. Imaju Njegoša, a šta bi dali da ga nemaju, i oni i neki ovde Srbi... Sve - velikan, najveći pesnik. Pa što ne naučite nešto od njega? Ko će nabrojati sve izdaje sopstvenog naroda. Ko da uđe, gde? Kad vidim da je Ambasada Velike Britanije dala izjavu da brine majčinski o Crnoj Gori, znam, biće belaja.
Nama sa Zapada poručuju: "Da se odreknete Kosova, da biste ušli u Evropsku Uniju..."
- Neko je napravio spisak - samo to uradite pa ćete biti primljeni, samo to, samo to, jedno 20 samo tih... I onda, na kraju, ne znam šta da radimo, da skinemo gaće da nas prime, ta ucenjivanja, to licemerje, insistiraju na dijalogu, a onima daju da rade šta hoće. Kosovo im sigurno nećemo dati, videćeš! Po cenu ne znam čega, ako im to damo, dali smo sebe i ne postojimo više.
Šta bi za Srbiju značilo uvođenje sankcija Rusiji?
- Samo još jednu bolnu ranu. Jedno duhovno samoubistvo. Prvoj pravoslavnoj zemlji, stubu pravoslavlja? Samo, mi se, pošto više obraza nemamo, ne stidimo ni guzice... Znate za onaj izraz - što se ne stidiš guzice kad obraza nemaš!
Teška su vremena, rat je. Šta će biti sa nama na kraju?
- Nemoj da me pitaš više! To su teška pitanja. Svet će dobiti ono što je i zaslužio kad je pocepao atom. Kažu, to je bila revolucija, u stvari, to je bila kontrarevolucija, to je kontra boga bilo, to je Tesla i rekao, da će ta vrsta energije biti smatrana zločinom protiv čovečanstva, tako je i ispalo. Šta je ona donela, malo struje i zagađenje neviđeno. Ne znamo šta ćemo sa otpadom, pa ga dajemo siromašnim zemljama, nerazvijenim, da se razviju. Može malo osiromašenog, da vas gađamo. To je zdravo, pogotovo za crnce, Srbe, za Arape...
(Kurir.rs/Zoran Šaponjić)
Bonus video: