Evropa je proslavila malo drugačiji 9. maj. Dan Evrope, Dan pobede, dan kada su poraženi fašizam i nacizam u Evropi, završen Drugi svetski rat, a Nemačka potpisala kapitulaciju. Nakon 77 godina, ovaj Dan pobede razlikuje se od svih dosadašnjih - spektakularna parada pobede u Moskvi slavi se bez prave pobede koja se do sada već odavno očekivala - one u Ukrajini.
Oklopna vozila ruske vojske ove godine „okićena“ su latiničnim slovom Z - simbolom ruske agresije na Ukrajinu, simbolom pod kojim ruska vojska već mesecima ubija civile, uništava gradove i čini ratne zločine u susednoj državi i simbolom koji je u demokratskom i civilizovanom svetu postao personifikacija agresije, zla i ratnih zločina. U mnogim evropskim zemljama Rusija ove godine nije dobrodošla na proslavi. U Poljskoj je ambasador Rusije protestima oteran s polaganja venaca na spomenik oslobodiocima. Rusija je ove godine napala Ukrajinu i plaća cenu za to.
U Beogradu pak sve se dešava kao i inače, čak i više (i gore) od toga. Besmrtni puk, Putinova izmišljotina i način da se pokaže dominacija Rusije u svim sferama njihovog političkog interesa, ove godine je, čak više nego inače, bio sve ono što je zapravo suprotno duhu antifašizma, slobode, mira i svega onoga što taj dan treba da predstavlja. Čudnovati likovi predvođeni ekipom iz Obraza, Naših i drugih opskurnih profašističkih organizacija, te Dverima, političarima kojima je Rusija draža od Srbije i sličnima, nosili su upravo simbol Z i kartonske figure Vladimira Putina, uzvikivali ode u njegovu slavu i ceo Dan pobede pretvorili u proslavu lika i dela ovog agresora koji celoj planeti preti nuklearnim ratom, a suverenim državama nameće svoju politiku i rusku dominaciju kao jedinu istinu. „Maleni“ problem je u tome što Rusija u ovom momentu vrši agresiju nad Ukrajinom, narodom koji je oslobađao Beograd i Srbiju, a to ovi veliki rodoljubi, u svom udvorištvu, potpuno previđaju. Jer, sastav Crvene armije na teritoriji Jugoslavije bio je takav da su oko 50-60 odsto njenog sastava činili upravo Ukrajinci, a više od sedam miliona pripadnika ovog naroda pošlo je u rat protiv nacističke Nemačke. Sam general Vladimir Ždanov, oslobodilac Beograda, Ukrajinac je, kao i desetine drugih Ukrajinaca koji su odlikovani najvišim državnim odlikovanjima i dobili status narodnih heroja zbog svog učešća, hrabrosti i doprinosa oslobađanju Srbije i Beograda od nacističke okupacije.
Prekjuče su takozvane patriote širom Srbije pljunule na tu žrtvu ukrajinskog naroda. Slaveći one koji danas besomučno ubijaju Ukrajince, noseći slike onih koji su tada otvoreno sarađivali sa okupatorom, obožavajući čoveka koji je najveća pretnja miru u Evropi nakon Drugog svetskog rata i noseći simbole pod kojima se vrše monstruozni ratni zločini, oni su ko zna koji put pokazali da ne razumeju antifašizam, ne cene prošlost i malo šta znaju o sadašnjosti. Osramotili su ne samo sebe. Da je tako, to bi bio najmanji problem. Osramotili su našu zemlju, naš narod, osramotili su nas, prezreli iste one pretke kojima se navodno toliko diče, i ko zna koji put pokazali da im je udvorištvo drugoj državi preče i draže od ljubavi prema svojoj državi. I nekako su opet uspeli da nas skoro osam decenija nakon što smo nepogrešivo bili na pravoj strani svrstaju na onu pogrešnu, najpogrešniju od svih. Tako se vole narod i zemlja, zar ne?