Priča o raketi kada su ukrajinski vojnici u harskovskoj oblasti za dlaku izbegli smrt i zborsali u podrum munjevito i dalje okupira pažnju čitalaca. Razvila se kako na komentarima, tako i na društvenim mrežama oštra polemika i hamletovska dilema da li je u pitanju raketa lansirana sa VBR BM-31 Smerč ili je u pitanju krastareća raketa 9M827 Iskander K.
Dva tabora svako zastupa svoju priču. Neke buni to što je Iskander taktička balistička raketa, iako Iskander posebno od 2018. godine u naoružanju ruske vojske nalazi se i verzija sa krstarećom raketom koja je 2019. bila u žiži zapadne javnosti i optužbi Vašingtona da je Rusija sa ovom raketom prekršila dogovor o raketama srednjeg dometa, pošto je njen radijus veći od 500 km. Za ovu raketu su SAD i ostalih 29 članica NATO pakta rekli da krši Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa INF koji je zaključen 1987 godine. Rusija je u svom naoružanju imala dva raketna bataljona sa ovim krstarećim raketama, da bi se taj broj kasnije popeo na čak šest.
Prva testiranja nove rakete pod oznakom Iskander K zabeleženi su 2014. godine. Tada se saznalo da se ne radi o balističkoj raketi, nego o krstarećoj raketi, koja samo upotrebljava isto lansirno vozilo i kontrolni sistem poput balističke rakete Iskander M. Za razliku od balističke, krstareća raketa ima par turboreaktivnih motora.. Te rakete su dobile oznake 9M728 i 729 koje se lansiraju sa kopna i čiji proizvođač je firma "Novator".
NATO je za ovaj raketni sistem uveo oznako SSC-8, koju su Rusi predstavili zapadnim vojnima atašeima. Posebno time bili su skandalizovani u Vašingtonu, koji je tad saopštio da je Moskva testirala krstareću raketu 9M729 koja ima minimalni domet 50 km, skoro isti kao i njena prethodnica 9M827 i maksimalni domet od 480 km, što je za 10 km kraće od dometa rakete 9M827 koja iznosi 500 km i da je time pokazano da se ne krši sporazum o raketama srednjeg dometa. Raketa 9M729 opremljena je sa novom bojevom glavom i sistemom za upravljanje letom koji omogućava veću preciznost.
Transportno lansirno vozilo sistema SSC-8 može da nosi četiri rakete 9M729 ili starije verzije 9M728. SAD su od Rusije zahtevale da uništi ta vozila i rakete, ali je to Moskva odbila zbog čega je došlo do istupanja iz ovog sporazuma.
Prema većini analiza krstareća raketa 9M729 je kopnena verzija mornraričke verzije krastareće rakete Kalibr-NK koja je korištena tokom ruske vojne intervencije u Siriji. Rakete su slične kad se gledaju od spolja, a zajednički proizvođač je firma Novator. Raketa 9M728 je poznata pod oznakom R-500 na Zapadu dodeljena jo je oznaka SSC-7.
Krstareća raketa 9M729 sa startnim motorom je dužine 8 m, prečnika 0,533 mm, širine krila 3m. Masa rakete iznosi 2.300 kg pri čemu je masa koncencionalne bojeve glave između 400 i 500 kg. Njena preciznost se ocenjuje na 5 m. Raketa može da nosi i nuklearnu bojevu glavu jačine 5 i 10 kT. Raketa verzije 9M729 smeštena je u kontejner koji se montira na vozilo i spremna je za trenutno lansiranje. Lasniranje se vrši tako što startni motor pokrene raketu iz lansera, zatim se aktivira glavni motor, otvore se sklopljena krila i raketa se prvo vertikalno, a onda i horizontalno usmeri prema cilju. Tokom leta, raketa prati konfiguraciju terena, odnosno reljef i po visini leti u profilu što otežava njeno presretanje artiljerisko raketnih jednica PVO. Tokom leta raketa nikad ne iden na visinu veću od 6 km, što je njena maksimalna visina leta, a u termalnoj odnosno završnoj fazi leta raketa se spušta na visinu od 50 m. Navigacija ove rakete temelji se na inercijalnom sistemu navigacije, a dopunjava se i sa satelitskim sistemom navigacije GLONASS.
Rakete su nameštene na beloruska visokoprohodna vozila MZKT 7930. Vozila su dužine 12 m, širine 3 m, visine 3,29 m. Masa praznog vozila je 20,5 tona. Posada broji tri člana i svi su smešteni u kabini vozila. Svako lansirno vozilo obično prati i transportno vozilo isto konfiguracije 8x8 koje je opremljeno sa dodatnom dizalicom što kod visoko obučenih posada omogućava brzo snabedavnje lasera dodatnim raketama.
BM-31 Smerč
Poučeni ratnim iskustvom u razvoju višecevnih lansera raketa ( VLRS), u Sovjetskom Savezu ulagani su veliki napori i sredstva za razvoj ovih borbenih sistema. Razvijeno je nekoliko verzija sistema, kao što su: BM-14 i BM-24 kalibra 140 i 240 mm, koje su bile verzije modernizovanih čuvenih „ kaćuša“ iz Drugog svetskog rata.
Po ideji poznatog ruskog konstruktora ovih sistema, Aleksandra Ganičeva, 1963. godine u upotrebu se uvodi novi borben sistem BM-21 „ grad“ kalibra 122mm sa 40 lansirnih cevi, maksimalnog domaeta 20 km. Isti konstrukotor je krajem sedamdesetih godina prošlog veka stvorio koncpet novog VLR sa boljim performansama pod nazivom „ uragan“ sa 16 cevi, kalibra 220 mm i „ smerč“ sa lanserom od 12 cevi kalibra 300 mm.
Raketni sistem „ 9K58 smerč“ namenjen je za uništavanje žive sile i oklopljene i neoklopljene borbene tehnike, PVO sistema na daljinama od 20 do 70 kilometara. Pripada novijoj generaciji sistema plutonske vatre sa usmerivačima. Ovaj borbeni sistem se pojavio 1987. godine, kao sledeća etapa u razvoju ovih sistema.
Van Rusije sistem je prvi put prikazan 1993. godine na sajmu naoružanja u Abu Dabiju (Ujedinjeni Arapski Emirati). Sistem pripada novijoj generaciji plutonske vatre sa usmerivačima.
Raketni sistem čine: borbeno vozilo sa 12 usmerivača, transportno- putničko vozilo sa dizalicom i mehanizam za punjenje. Lanser "smerča" se sastoji od dva modula sa po četiri lansirne cevi bočno i četiri nezavisne cevi (gore u odnosu na lanser).Njegovih 12 cevi su fiksne i duže. Lansirne cevi izgrađene su od visokokvalitnetnih legiranih čelika budući da se iz njih lansiraju rakete čija je dužina 7,5m, a masa oko 800 kilograma. Ovako masivne i dugačke rakete zahtevaju pojedinačni način punjenja uz pomoć krana i znatno duže vreme punjenja. Minimalno vreme za ponovno punjenje „smerča“ iznosi oko 36 minuta.
Mobilnost „ smerča“ obezbeđena je korišćenjem vozila visoke prohodnosti sa pogonom na svim točkovima. Konstruktori smerča odlučili su da to bude teretno vozilo MAZ 543M 8h8-četveroosovinsko vozilo teško 43 tone sa pogonom na svih osam točkova. Proizvođač je poznata firma MAZ (Minsk Auto Zavod). Vozilo se kreće maksimalnom brzinom od 60 km/h, a autonomija kretanja je do 850 km.
Da bi se shvatilo kakvu štetu može napraviti ovaj sistem, dovoljno je označiti njegove karakteristike. Pluton jednog ustrojstva pogađa cilj na površini od 70 hektara, a pluton od 12 raketa sa kasetno gelerskim i nagaznim elementima pokriva površinu od 40 hektara.
Lansiranje projektila se vrši iz kabine borbenog vozila ili spolja sa pulta. Priprema sistema za lansiranje raketa od momenta dobijanja podataka o cilju je tri minuta, a pluton traje 38 sekundi. Ovaj sistem obezbeđuje uspešno gađanje i eksploataciju u bilo koje doba dana ili godine pri temperaturama od -50 do +50 stepeni celzijusovih.
Da bi jedinica delovala, potrebno je: lansirno vozilo, transportno vozilo „SLEPOK-1“, kompleks za automatsko vođenje vatre (9S729M1), topografsko izviđečko vozilo 1T112-2M, meteo-vozilo 1B44. Takođe i ogističko vozilo sa opremom 9F819, a postoje i dva vežbovna kompleta ( 9F827 i 9F840).
OBRTNO-VOĐENA RAKETA 300mm
Iz ovog sistema mogu se ispaljivati projektili fugasno-rasprskavajućeg dejstva, kasetni projektili trenutnog dejstva, kasetni projektili sa samonišanskim zrnima visoke preciznosti.
Visoka tačnost pogađanja sistema „smerč“ se postiže time što je realizovana obrtno-vođena raketa kalibra 300 mm sa jeftinim ali pouzdanim gasodinamičkim uređajem kojim se vrši korekcija pravca leta rakete u vertiklnoj i horizontalnoj ravni. Za dobru preciznost gađanja je značajno i to što raketa na putanji rotira oko svoje uzdužne ose relativno visokom brzinom. Zahvaljujući navedenom rešenju, rasturanje rakete ne prelazi 0,21 % od dometa.
Na raketnom projektilu "smerča" realizovana su i druga poboljšanja: nova konstrukcija marševskog motora pojačanog visokoenrgetskim i tvrdim gorivom, optimizirana konstrukcija bojeve glave i rakete.
Odnos mase bojeve glave (233-258kg) i mase rakete (800-810 kg) pokazuje meru savršenstva konstrukcije.
Koncepcijom odvojive razorne bojeve glave koja ima 92,5 kg eksploziva obezbeđuje se da njen padni ugao bude 90 stepeni i time bitno poveća efikasnost parčadnog desjstva po cilju.
"Smerč" je danas ubedljivo najubojitiji višecevni raketni bacač u svetu jer je jedan-jedini pluton sa šest "smerčova" u stanju da potpuno uništi manji grad ili da zaustavi celu protivničku diviziju. Osim Rusije, u svom naoružanju imaju ih i Kuvajt, koji je sisteme nabavio 1996. godine, Belorusija, Ukrajina, Indija i Kina koja proizvodi ovaj sistem po licenci „ PHL-03“, Venezuela kupila 12 ovih raketnih sistema, koji su joj isporučeni maja 2012. godine.
Kurir.rs/A.Mlakar