Frenk Ledvidž, viši predavač vojne strategije i prava na Univerzitetu u Portsmutu napisao je za Asia Times analitički tekst o tome koji su ruski problemi sa oružjem koje se moglo videti na paradi, ali i koje se upotrebljava u ratu u Ukrajini.
Ledvidž u svom autorskom tekstu naglašava da su u pitanju više konceptualni problemi, nego tehnički, odnosno da krivac leži u lošem strateškom komandovanju i neprofesionalnim vojnicima.
Ledvidž svoju analizu počinje sa vojnom paradom koja je održana na Crvenom trgu 9. maja, koja je kako navodi on prikazala nove sisteme naoružanjai da je ovogodišnja parada, naravno, imala posebno značenje.
"Oružje je izgledalo dobro na paradi – ali koliko dobro rusko oružje visoke tehnologije i kako deluje na bojnom polju, pita se autor i nastavlja
"Kao i uvek na paradi za Dan pobede u Rusiji, tenkovi i oklopna vozila zauzeli su centralno mesto. Najistaknutiji među njima bio je T-14 Armata. Zapadni analitičari sa izvesnim stepenom strepnje razmatraju ovaj sistem od 2015. godine kada se tenk prvi put pojavio. To je značajan napredak u odnosu na sve prethodne ruske tenkove, koji su bili i jesu adaptacije starih sovjetskih konstrukcija. Nevolja iz perspektive ruske vojske je u tome što ovih tenkova ima veoma malo na raspolaganju. Verodostojni ruski izveštaji pokazuju da program ima probleme sa proizvodnjom i složenošću i da je tenk „talac mnogih novih tehnologija u njemu“, navodi Ledvidž i dodaje da osim tehničkih problema, kompanija koja proizvodi Armatu je u finansijskim problemima.
"Ako sve bude išlo po planu – što je retkost u bilo kom programu nabavke vojske – ovaj tenk će početi proizvodnju u punom obimu ove godine, prekasno za ovu fazu rata u Ukrajini".
Prema njegovim rečima."drugi, manje strašni tenkovi su takođe bili istaknuti, posebno različite modernizovane verzije T-72, koji su pretrpeli velike gubitke u Ukrajini, posebno od protivtenkovskih projektila koje su isporučile SAD,Ujedinjeno kraljevstvo i druge evropske zemlje.
"Dugoročno više zabrinjavajući ruske generale bio je prvi prijavljeni gubitak u borbi T-90M, najstrašnijeg tenka u ruskoj borbenoj službi današnjice, koji se takođe pojavio na paradi.", navodi on.
Ledvidž se osvrće i na daljinski upravljivo borbeno vozilo Uran-9.
"Takođe se čini da je testiran u Siriji, gde je bilo ozbiljnih problema sa sistemima za daljinsko upravljanje, koji očigledno nisu bili u stanju da pronađu ili pogode neprijateljske ciljeve na bilo čemu sličnom korisnom dometu. Uran-9 je verovatno decenija ili više od toga da bude efikasan sistem naoružanja", piše ovja stručnjak.
Ledvidž se osvrnuo i na zašto nije bilo vazdušnog ešalona na Paradi i spominje vremenske prilike, kako je inače bilo i navedeno zvanično od organizatora zašto nije bilo vazduhoplovnog ešalona.
"Što se tiče najnovijih modela, čini se da su ruske vazduhoplovne snage bar jednom koristile Suhoj Su-57, jedini ruski stelt lovac, u borbi. Ovo je najbliži ekvivalent Lockheedu F-35, američkom avionu najvišeg ranga.
Značajno je da je odluka doneta da se rizikuje u akciji jer su njegova malo starija, ali strašna braća Suhoj Su-34 i Su-35 – ekvivalenti američkim F-15 i evropskim Tajfunima – imali iznenađujuće gubitke.
Prema Levidžu najveće gubitke je pretrpela flota jurišnih borbenih helikoptera Ka-52 „Aligator“, koje on poredi sa američkim i britanskim Apačima.
"Ruske precizno navođene rakete (PGM), poput balističke rakete Iskander-M koja je bila izložena na paradi u ponedeljak, izgleda da ne ispunjavaju očekivanja. Značajan broj ne uspeva da dostigne svoje ciljeve ili eksplodira pri kontaktu. Podjednako zabrinjavajuće za ruske planere je to što su ispalili više od 2.000 PGM-a, njihove zalihe su pri kraju. Kako je ove nedelje rekao zvaničnik američke odbrane:
Imaju problema sa zalihama precizno navođene municije i imaju problema sa zamenom PGM-a, a mi verujemo da su sankcije i kontrola izvoza, posebno kada su u pitanju ... elektronske komponente, uticale na rusku odbrambenu industriju bazu i njihovu sposobnost da popune zalihe PGM-a.
Ovo su loše vesti za Rusiju na srednji i dugi rok. Kao rezultat toga, Rusija koristi staru municiju koja je manje pouzdana, manje precizna i koja se lakše presreće.
Jedan poseban tip PGM-a je privukao posebnu pažnju. Hipersonične rakete Kinžal iz vazduha nisu viđene u Moskvi ove godine, ali su bile veoma očigledne na paradi povodom Dana pobede 2018. I oni su strašno oružje, ali u stvarnosti, oni ne menjaju igru, jer su vredniji više u prezentacijskom nego u taktičkom smislu u konvencionalnom ratu, navodi Levidž u svojoj analizi.
Na kraju svoje opsežne analize Levidž zaključuje da ruska visokotehnološka magija, čak i da je funkcionisala kako se reklamira, ne bi spasila njenu vojsku iz manje nego povoljne situacije u kojoj se sada nalazi.
"Problem Rusije nisu niže performanse naprednog naoružanja. Postoji, najblaže rečeno, dosta nedavnih zapadnih primera neuspešnih, preterano skupih projekata naoružanja. Rat je najbrutalniji poligon – i svaka zemlja gubi ogromne količine opreme u borbi. Ruski problemi su konceptualni, a ne tehnički, i nalaze se na svim nivoima rata, od lošeg strateškog vođstva do neprofesionalne prirode njenih vojnika, čak i pre nego što razmotrimo veštinu, naoružanje i motivaciju ukrajinskih trupa. Ova pitanja leže u korenu svakog ruskog neuspeha, a ne u oružju sa lošim performansama, i zbog njih bi ruska vojska mogla biti predodređena za poraz na terenu", zaključuje Levidž.
Kurir.rs/Asia Times