Ostanemo Arkan, Manda, Garić i ja. Inače, sve vreme su tuda prolazila dva momka i samo su fiksirali naš sto, ukrštali su se kod našeg stola... Rekao sam da nas gledaju, a Arkan na to kaže: „Pa valjda imam i ja ko gleda njih...", ispričao je Ljubomir Mihajlović.
Prvi put posle 22 godine, ekskluzivno za Kurir Ljubomir Mihajlović, direktor Komercijalne banke tokom devedesetih, otkriva tajnu najveće misterije slike posle koje je likvidiran komandant Srpske dobrovoljačke garde Željko Ražnatović.
Na slici, koja je nastala uoči trostrukog ubistva u hotelu "Interkontinental", sa Ljubomirom Mihajlovićem sede Arkan, Dragan Garić i Milenko Mandić. Sva trojica su ubijena, a samo je Mihajlović preživeo jer je otišao pre nego što je ubica zapucao.
- Sedeli smo od 9.15 do 17 časova. Dve stvari su ovde interesantne. Prvo, u jednom trenutku je došao foto-reporter, koji je Arkanu doneo neke fotografije sa utakmice Obilića, od tog fotografa je tražio da nas fotografiše, tražio je da ga zagrlim i posle fotografisanja je ustao i rekao: „Ova slika će da uđe u istoriju...“ - naveo je Mihajlović.
Mihajlović, čuveni Ljuba Šiptar, govori za Kurir kako je počeo prijateljstvo i saradnju sa Željkom Ražnatovićem Arkanom.
- Mene je s Arkanom upoznao Stane Dolanc, koji je bio ministar unutrašnjih poslova SFRJ. A Arkan je, valjda, radio nešto za Službu, otuda je i znao Dolanca. Ja sam tada još bio u Jugobanci 2, to je sam kraj sedamdesetih. Arkan se požalio Dolancu da mu treba kredit da bi kupio neku kockarnicu na Svetom Stefanu i on ga pošalje kod mene. Tako smo se upoznali. U to vreme je sve bilo strogo sa davanjem kredita, a Arkan je tražio dva miliona maraka. Rekao sam mu: „Svi navijači Crvene zvezde da se poređaju ovde i da ti budu žiranti - ne mogu da ti pokriju ovo.“ Tako počinje naše intenzivno druženje. Sve do njegovog poslednjeg dana... Do nekoliko minuta pre njegovog ubistva.
Sedeli ste s Arkanom u „Interkontinentalu“ pet minuta pre njegovog ubistva januara 2000. godine...
- Tog dana kad je ubijen, došao sam na bazen u „Interkontinental“, gde sam redovno dolazio na plivanje zbog problema s ramenom. Tu u holu vidim Arkana, Mandu, Garića i još četiri-pet momaka. Kad sam prišao stolu za kojim su sedeli, on mi kaže „Gde si, đenerale“ - zvao me je tako zbog prezimena - izljubismo se, ja sednem, on ovim momcima kaže: „Pašaport“, što znači - bežite. Ostanemo tako Arkan, Manda, Garić i ja. Inače, sve vreme su tuda prolazila dva momka i samo su fiksirali naš sto, ukrštali su se kod našeg stola... Rekao sam da nas gledaju, a Arkan na to kaže: „Pa valjda imam i ja ko gleda njih.“ Sedeli smo od 9.15 do 17 časova. Dve stvari su ovde interesantne. Prvo, u jednom trenutku je došao foto-reporter, koji je Arkanu doneo neke fotografije sa utakmice Obilića, od tog fotografa je tražio da nas fotografiše, tražio je da ga zagrlim i posle fotografisanja je ustao i rekao: „Ova slika će da uđe u istoriju.“ Druga stvar - rekao mi je tog dana: „Danas sam najsrećniji čovek, nikome ne dugujem nijednu banku, niti neko meni duguje.“ Po kosovskim običajima, on je u intimnom društvu ženu zvao Baba, tako je oslovljavao Cecu. Kaže: „Odsad ćemo moja Baba i ja da se bavimo isključivo FK Obilić, imaćemo prvu ekipu koja će se takmičiti, imaćemo omladinsku ekipu da iz nje pravimo igrače za prvu. Ako godišnje prodamo - a sigurno ćemo moći da prodamo - bar jednog igrača za 20.000-30.000 maraka, meni i Babi će to da bude dovoljno.“ Oko 17 časova otišao sam na bazen, on je posle nekoliko minuta ubijen. Ma čim sam kročio na bazen, nisam se ni skinuo, specijalci su opkolili sve. Kažu - ubijen je Arkan.
I, šta mislite, ko stoji iza ubistva?
- Imam predosećaj da je u ovo ubistvo umešana država, da iza ovoga stoje državne službe, a na vlasti je tada bila porodica Milošević... Razloga je nekoliko. Prvi je to što je Arkan često dolazio u sukob s Markom Miloševićem zbog određenih poslova, često su se sukobljavali. Drugi razlog je to što je Arkan mnogo voleo Mila Đukanovića, kojeg je podržavao u svim akcijama, a Đukanović je često napadao Miru Marković i govorio da politiku ne vodi Milošević, nego ona. Treći razlog je to što je Arkan podržavao opoziciju u Srbiji, bio je i prijatelj s Đinđićem... Inače, šest meseci pre ubistva mene je pozvao tadašnji ministar policije Vlajko Stojiljković, koji je Miri i Slobodanu bio slepo veran i poslušan. Na tom sastanku je bio i Rade Marković, kojeg su spremali za načelnika kriminalističke policije. E, tu mi oni kažu: „Zvanično te upozoravamo... Mi ne možemo da ti zabranimo da se družiš s Arkanom i da imaš poslove s njim preko firme koja je klijent banke, ali vodi računa šta pričaš, šta radiš i, budeš li mimo zakona radio makar jednu finansijsku transakciju - bićeš uhapšen“. Kažu da će isto da saopšte i Arkanu, kojeg su, inače, samo dan pre toga razoružali, upali su mu u kuću i uzeli sve oružje. Izađem sa tog sastanka i na izlazu sretnem Arkana, koji je takođe došao kod njih, isto su tad i njemu rekli. On je od tada sam vozio svoj džip, nije imao obezbeđenje, nije imao nikoga više uz sebe. Tako je sve, pretpostavljam, pripremano za ubistvo.
Možda ste i vi izbegli smrt tog dana kad je Arkan ubijen?
- Ne, ne... Ja sam, u stvari, Arkanu produžio život od devet ujutru do pet po podne, koliko smo sedeli zajedno u „Interkontinentalu“. Ovi su čekali da ja odem pa da ga ubiju. Čekali su trenutak. Nisu hteli da pucaju dok sam ja bio tu. To su mi posle i iz policije rekli...
(Kurir.rs, Boban Karović)
Bonus video: